Светско првенство у атлетици на отвореном 1993.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Четврто Светско првенство у атлетици на отвореном у организацији ИААФ одржано је од 13. до 22. августа 1993. на стадиону „Готлиб Дајмлер「 у Штутгарту (Немачка). Од тада се првенства одржавају сваке две године.
Број дисциплина се повећао у односу на претходно Првенство у Токију 1991. У програм је уврштен троскок за жене, тако да се број дисциплина повећао на 44 (24 у мушкој и 20 у женској конкуренцији).
Учествовало је 1.689 такмичара из 187 земаља.
Иако су Американци доминирали првенством (13 златних, 7 сребрних и 5 бронзаних медаље), три резултата британских атлетичара била су у центру пажње. Колин Џексон на 110 м препоне и Сали Ганел на 400 м препоне поставили су светске рекорде, а Линфорд Кристи је прекинуо доминацију Карла Луиса на 100 метара.
Троструки светски првак Грег Фостер није успео да се квалификује за Штутгарт, а Колин Џексон био је у животној форми. Његов резултат од 12,91 био је најбољи резултат на свету све до 2006, када је Кинез Љу Сјанг истрчао 12,88.
Подвиг је остварила и Сали Ганел. Она је на ниским препонама водила велику борбу са Американком Сандром Фармер Патрик. Све је решено у последњих 40 метара, када је захваљујући сјајном финишу Ганелова победила резултатом 52,74
Линфорд Кристи постао је први неамериканац који је славио у најатрективнијој дисциплини. Резултатом 9,87 био је само стотинку спорији од тадашњег светског рекорда. Иза себе је оставио Американце Андреа Кејсона и Денија Мичела док је Карл Луис, дотада најбржи спринтер, био тек четврти.
Јамајчанка Мерлин Оти, „вечита друга「, победила је у трци на 200 метара. У трци на 100 метара, у фото-финишу је изгубила од Американке Гејл Диверс.
На средњим пругама златне медаље су освојиле три Кинескиње: Љу Дунг (1.500 м), Ћу Јунсја (3.000 м) и Ванг Ђунсја (10.000 м).
Сергеј Бупка је четврто злато освојио скоком од тачно шест метара. Мајкл Џонсон ја на 400 метара био бржи од светског рекордера Харија Буча Рејнолдса, а Хавијер Сотомајор прескочио је 2,40 метара у скоку увис. Вернер Гинтер је освојио треће, а Ларс Ридл друго злато у низу.
Џеки Џојнер-Керси била је најбоља седмобојка а после олимпијског злата у Барселони 1992. Јан Железни је такође освојио златни медаљу.
Оборена су четири светска рекорда, два у мушкој конкуренцији (100 м препоне, и у штафета 4х400 м) и два у женској (400 м препоне и троскоку), а у штафети 4х100 м) за мушкарце изједначен је светски рекорд. Постигнуто је једанаест континенталних, шеснаест националних и 11 рекорда светских првенства (у неким дисциплинама по неколико пута).
Remove ads
Земље учеснице
На Светском првенству на отвореном 1993. учествовало је 1.630 атлетичара из 187 земаља. Број спортиста одређене земље дат је у загради поред њеног имена.[1]
Земље учеснице
|
|
|
Remove ads
Резултати такмичења
Мушкарци
Легенда: СР' = Светски рекорд, РСП = Рекорд светских првенстава, ЕР = Европски рекорд, ЈАР = Рекорд Јужне Америке, САР: рекорд Северне Америке, АФР: рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, СРС = Светски рекорд сезоне (најбоље време сезоне на свету), ЛРС = Лични рекорд сезоне (најбоље време сезоне), НР = Национални рекорд, ЛР = Лични рекорд
Жене
Легенда: СР' = Светски рекорд, РСП = Рекорд светских првенстава, ЕР = Европски рекорд, ЈАР = Рекорд Јужне Америке, САР: рекорд Северне Америке, АФР: рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, СРС = Светски рекорд сезоне (најбоље време сезоне на свету), ЛРС = Рекорд сезоне (најбоље време сезоне), НР = Национални рекорд, ЛР = Лични рекорд
Remove ads
Биланс медаља
| Медаље земље домаћина |
Биланс медаља, укупно
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads