Сиријци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Сиријци су термин који се користи да означи општу популацију Сирије. Укупна популација — око 50 милиона људи[1].
Већина Сиријаца (око 90%) су муслимани. Такође живе и на територији Кувајта и Немачке, Северне и Јужне Америке, Африке и Аустралије. Говоре претежно посебним дијалектом арапског језика. Интензивна арабизација је наступила након уласка Сирије у састав Арапског калифата у 7. веку. До тада се у Сирији говорило сиријским језиком, настао из арамејског језика. Данас се он може срести у области Каламун, западно од Дамаска.
Највећи део сиријске популације од око 90% су муслимани, од чега су око 80% су сунити, а остатак - шити, преосталих 10% становништва Сирије су хришћани. Међу хришћанима су присутни маронити, оријентално-православни, јакобити, гркокатолици, несторијанци и протестанти.
Remove ads
Племенска подела
Сиријци су још увек очували племенске поделе. Највећи племена су Руал, Шамар, Акеидат, Валад Али Бани Калед мавдли, хадедин, Фадл, итд[2]. На истоку Сирије углавном живе бедуини, овај регион се зове "земља бедуина", где и данас важи бедуинско обичајно право.
Историја
Све до 1918. године Сирија је била под отоманским ропством.[3], а затим постала француска колонија. Као резултат тих догађаја у Сирији, дошло је до бројних побуна и формирања ослободилачких покрета, што је све прерасла у народни устана 1925—1927. године.
1943. године Сирија је добила самосталност и постала независна. Током овог периода становништво земље је развило националну свест[4].
Економија
Једна од главних активности Сиријаца је пољопривреда, они су ангажовани у индустрији, трговини, пољопривреди и занатству. Развој традиционалних заната: ткање, столарија, ковачки и израда накита. Производња разних индустријских култура, житарице, махунарке, поврће, лубенице. Велики број сиријаца ангажован је у сточарству, углавном су то номади на југу земље.[5]
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads