Бачки Петровац

За друге употребе, погледајте Петровац (вишезначна одредница).

Бачки Петровац (слч. ) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 5.227 становника.

Бачки Петровац
Бачки Петровац
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бачки Петровац
Становништво
— 2022.	5.227
— густина	94/
Географске карактеристике
Координате	45° 21′ 36″ С; 19° 35′ 26″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	87
Површина	65,1 2
Бачки Петровац Бачки Петровац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21470
Позивни број	021
Регистарска ознака

Историја

Најстарија сеоска кућа у Бачком Петровцу.

На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историјским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракоција Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац. Године 1733, у Петровцу је било само 40 православних домова, а православни свештеници су Живан Милутиновић и Филип Арсеновић.^[1]

У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. Године 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство – футошко, које је обухватало Гложан и Петровац. Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2.000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.

Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.

Положај

Бачки Петровац се налази у делу јужне Бачке, и Западном делу Војводине, на врло плодном земљишту на територији општине Бачки Петровац.

• Географска дужина: 45° 21' 38 N
• Географска ширина: 19° 35' 30 E
• Надморска висина: 87 m

Култура

Споменик Матеју Чањиу, који је 1745. године, довео 128 словачких породица у Бачки Петровац.^[2]

Гимназија Јан Колар у Бачком Петровцу.

Галерија Зуске Медведјове у Бачком Петровцу.

Међу знаменитијим споменицима историје је споменик обешеним првоборцима 1941. године и стара црква из 1813. у Кулпину. У Бачком Петровцу су познати Словачка гимназија, Галерија Карол Милослав Лехотски, Галерија Зуске Медвеђове, Музеј војвођанских Словака (до 2012. Народни музеј), Библиотека „Штефан Хомола” и друге образовне и културне институције. У Бачком Петровцу се налази Кудељара (Мљач) која је проглашена за споменик културе.

Ликовни живот

У ликовној уметности почеци ликовног живота у Бачком Петровцу су неистражени али се зна да је први школовани сликар на овим просторима био Јан Рохоњ који је живео у првој половини 19. века но његови радови нису сачувани и непознати су. Даљим иако аматер био је свештеник Бењамин Реус чије једно платно је у Галерији Зуске Медвеђове. Велики утицај на сликарство у овој средини оставио је сликар Карол Милослав Лехотски који је из редова Словака био први академски сликар. Његови радови налазе се у Галерији Зуске Медведјове и у приватном власништву. Поред овог сликара велики утицај у овој области уметности је имала и сликарка Зуска Медвеђова која је своје слике поклонила Бачком Петровцу. Бачки Петровац је имао школоване сликара и сликаре аматере које су били опажани и у другим срединама, и од школованих сликара утицај на сликарство у Бачком Петровцу имали су у новије време Јарослав Шимович, Михал Кираљ, Иван Крижан, Владимир Лабат-Ровњев (који се бавио и скулптуром) и др. 1980- тих године ликовни живот је обележен оснивањем „Галерије Блатно“ од стране групе аматера а чија је главна покретачка снага био академски сликар и графичар Михал Кираљ. 1989. Бачки Петровац је поред Галерије Зуске Медвеђове добио и нову галерију у гимназији Јан Колар. У данашнје време у Бачком Петровцу не живи ни један академски сликар. У Бачком Петровцу постоје две галерије и ту се налази центар за презентацију ликовне уметности словака у Србији.

Привреда

У овом крају је развијена пољопривреда, а нарочито је било чувено хмељарство. Хмељ „зелено равничарско злато“ из Бачког Петровца, веома је познат у свету.^[3] Због близине Новог Сада, већина становника свакодневно путује у град. Поред Новог Сада велики број становника ради у суседној Бачкој Паланци. Подручје Бачког Петровца у систему канала Дунав—Тиса—Дунав има ловишта и друге природне атрактивности.

Демографија

Етнички састав 1910.^[4]

	Словаци	Јевреји	Срби
	7335	107	40

Демографија

У насељу Бачки Петровац живи 5434 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 2567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5] Година Становника 1948. 7.452 1953. 7.503 1961. 8.104 1971. 7.822 1981. 7.729 1991. 7.236 7.120 2002. 6.727 6.993 2011. 6.155 2022. 5.227

Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Словаци			5.549	82,48%
Срби			573	8,51%
Југословени			169	2,51%
Хрвати			56	0,83%
Мађари			36	0,53%
Роми			22	0,32%
Муслимани			10	0,14%
Црногорци			9	0,13%
Русини			8	0,11%
Словенци			5	0,07%
Македонци			5	0,07%
Албанци			4	0,05%
Украјинци			3	0,04%
Немци			3	0,04%
Чеси			1	0,01%
Руси			1	0,01%
непознато			140	2,08%

Становништво према полу и старости^[7]

м ж ? 3       4 80+ 51       119 75—79 82       147 70—74 120       228 65—69 176       228 60—64 163       187 55—59 172       202 50—54 296       275 45—49 293       274 40—44 254       228 35—39 236       190 30—34 242       209 25—29 199       212 20—24 226       221 15—19 229       214 10—14 198       170 5—9 195       174 0—4 175       135 Просек : 38,5 42,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.265	2.426	2.690	2.642	2.806	2.646	2.567

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	646	672	534	520	139	42	9	3	1	1	2,62

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.742	858	1.682	109	93	0
Женски	2.938	524	1.705	583	123	3
УКУПНО	5.680	1.382	3.387	692	216	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.552	572	1	2	400
Женски	985	200	0	1	292
Укупно	2.537	772	1	3	692
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	27	110	117	29	72
Женски	9	8	125	27	16
Укупно	36	118	242	56	88
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	13	28	59	42	18
Женски	16	24	48	95	73
Укупно	29	52	107	137	91
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	33	0	0	29
Женски	39	2	0	10
Укупно	72	2	0	39

Знамените личности

• Штефан Хомола
• Јан Чајак
• Зуска Медвеђова
• Карол Милослав Лехотски
• Кветослава Бенкова

Туризам и рекреација

Главни чланак: Аква парк Петроленд

Дана 23. априла 2012. у Бачком Петровцу је отворен аква парк Петроленд, највећи аква парк у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. У његову изградњу словачка компанија до сада је уложила 8,5 милиона евра, а до завршетка последње фазе у наредне две године биће инвестирано укупно 22 милиона евра. Аква парк се налази на уласку у Бачки Петровац, на путу за Нови Сад, од кога је удаљен 18 km.^[8]

Аква парк

• 
  Аква парк 1
• 
  Аква парк 2
• 
  Аква парк 3
• 
  Аква парк 4
• 
  Аква парк 5

Спорт

• ФК Младост Бачки Петровац је основан 1923. године и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Север, четвртом рангу такмичења.

Медији

Главни чланци: ТВ Петровец и Радио Петровец

Једина петровачка телевизије је ТВ Петровец, која емитује од новембра, 1997. године а једина радио-станица је Радио Петровец.

Галерија

• 
  Бегеј- канал у Бачком Петровцу
• 
  Евангеличка црква и седиште бискупа
• 
  Главна улица у Петровцу — Маршала Тита
• 
  Католичка црква са торњем
• 
  Мостић на Бегеју
• 
  Поглед на споменик из Коларове улице
• 
  Занатски дом
• 
  Штампарија Култура
• 
  Матица словачка у Србији
• 
  Словачко позориште
• 
  Најстарија кућа у Бачком Петровцу подигнута 1799. године
• 
  Зграда гимназије Јан Колар у Бачком Петровцу, прва половина 20. века
• 
  Радници који подижу пут у Бачком Петровцу
• 
  Разгледница Бачког Петровца, око 1930. године
• 
  Словачки младићи у свечаном, старијем типу ношње. Бачки Петровац, почетак 20. века
• 
  Словачки младићи из Бачког Петровца са модерним шеширима тог периода - цилиндрима, под утицајем француске моде (тридесете године 20. века)
• 
  Крштење у Бачком Петровцу почетком 20. века
• 
  Управа Занатског друштва у Бачком Петровцу (1930)
• 
  Чланови Добровољног ватрогасног друштва Бачки Петровац на прослави двадесетогодишњице друштва (1911)