Софија Седмакова

српска оперска певачица, мецосопран From Wikipedia, the free encyclopedia

Софија Седмакова
Remove ads

Софијa "Соња" Седмаковa-Симић (Петроварадин, 15. мај 1875. — после 1920.) била је српска оперска певачица, мецосопран.

Укратко Софијa Седмаковa, Пуно име ...
Remove ads

Каријера

Софија Седмакова је две године учила соло певање на Конзерваторијуму у Будимпешти, затим је од 1898. до 1901. студирала на Бечком конзерваторијуму код Розе Папир-Паумгартнер. Потом се усавршавала у Ахену.[1] На студијама у Бечу, Софија је била рангирана као прва од 32 ученице.[2]

Забележено је да је одмах након завршених студија у Бечу добила ангажман 1. септембра 1901. у Опери у Франкфурту за почетну плату од 4.600 марака.[2] Ангажан у Франкфурту био је уговорен на пет година.[3]

Била је солисткиња Оперā у Хајделбергу и Стразбуру. Као чланица Минхенске опере 1906. и 1907. у Народном позоришту у Београду истакла се интерпретацијама Сантуце у Кавалерији рустикани Пјетра Маскањија и насловне улоге у Бизеовој опери Кармен.[4]

Још као будимпештанска ученица наступала је 1896. на концерту у Београду у част рођендана краљице Наталије. Софија је имала непрекидну сарадњу са Народним позориштем у Београду, а крајем 19. века наступила је два пута у Новом Саду (1898-1899).[1]

У Бечу је певала на "забави са игранком" коју је организовало Српско академско друштво Зора на Дан Светог Саве 27. јануара 1901. у дворани Ронахер. Седмакова је, уз пратњу клавира, певала "Ја те љубим" од Грига.[5]

14. новембра 1902. Софија Седмакова је певала у Београду у Народном позоришту у паузи између чинова представе Школски надзорник од Косте Трифковића и Покондирена тиква од Јована Стерије Поповића.[6] Певала је тада арије Петра Чајковског, Франца Листа, Антоњинa Дворжака, Едуарда Ласена, Александра фон Филица и других композитора. 1903. такође је певала између чинова арије Маскањија, Шумана и народну песму „Градином  злато ходило“.[1]

На концертима у Аустрији и Немачкој изводила је и друге песме тада савремених композитора као што су Чајковски, Хуго Волф, Јоханес Брамс и Рихард Штраус.[1]

У јесен 1913. добила је ангажман у бечкој Народној опери, где је наступала у Маскањијевој опери „Кавалерија рустикана“ (као Лусија), у „Хофмановим причама“ Жака Офенбаха (као Николаус), у „Кармен“ Жоржа Бизеа (као Мерцедес), у Вагнеровим операма „Летећи Холанђанин“ (као медицинска сестра Марија) и „Мајстори певачи из Нирнберга“ (као Магдалена), као и у музичкој представи Небеско-плаво време ( ) Оскара Штрауса (као грофица Софија Доротеја).[1]

Након наступа у градском позоришту у Стразбуру 1914. локалне новине Најновије вести стразбуршке ( ) су написале поводом Седмакове у улози Амнериде у Вердијевој опери Аида:

...појава која по њеном јучерашњем приказу не само да даје основа за одиста велике наде, него их и данас донекле испуњује. Висока је стаса, лепа, од младости свежа лица са врло карактеристичним цртама и са очима које сведоче о веома разивјеном унутрашњем животу. Певање јој беше из срца, нарочито у оним местима, при којима је певачица развила свој глас до пуне топлоте... У њој куца права уметничка крв, живује живот, који она саопштава служаоцима, те их потреса. Нарочито у великој сцени четрвтог акта, подигла се госпођица Седмакова до величине, до толике подобности изражаја, које је заслужило допадање којим ју је публика видно потресена поздравила..."[7]

Поновни ангажман у Народном позоришту у Београду Соња је имала током 1914. када је наступала у Вертеру као Лота и у Трубадуру као Ацучена. Певала је и главну улогу у драмском комаду са певањем „Коштана” у режији Петра Крстића.[1]

Remove ads

Хуманитарни рад

У организацији Српске новосадске читаонице, у Позоришту Дунђерскога у Новом Саду, Софија Седмакова је наступила заједно са Маром Петровић, Фрањом Петриком и Певачким друштвом трговачке омладине. 12. септембра 1899. Седмакова је певала романсу из опере "Јеврејка" (фр. ) од Фроментала Хелевија, песму из "Дивљег ловца" од Голдмарка, "Еј само четврт часа" ( ) од Еугена Хилдаха и "Еј, да ми је драгана" од Вебера. Сав приход са овог концерта ишао је у прилог зидања Српске новосадске гимназије.[8]

11. јула 1908 одржан је хуманитарни концерт како би се прикупио новац за породицу оболелог Радоја Домановића. Седмакова је тада наступила као првакиња Стразбуршке опере.[1]

Из „Извештаја српског болничког фонда и друге посебне ратне помоћи за Србију“ (1917) стоји да је Соња Симић певала у Америци за прикупљање средстава за помоћ страдалим Србима.[1] У ту сврху за Соњу је организован низ концерата у Америци:

  • Концерт у Бостону, организован од стране госпођице Роуз И. Декстер и госпође Ралф Крам;
  • Концерт у Вашингтону, организован од стране госпођице М. С. Кодман;
  • Концерт у Балтимору, организован од стране госпође Г. Хантингтон Вилијам, госпође Гил и госпођице Хелен Стерлинг,
  • У децембру 1916. гостовала је у Бостону у кући Хенрија Л. Хигинсона, где је изводила песме из Брамсових композиција;
  • 11. јануара 1917. наступила је у српској народној ношњи у Бејли Холу Универзитета Корнел у Итаки. Универзитетски оркестар био је под управом Џорџа Л. Колмана, са универзитетским оргуљашем Џејмсом Т. Кворлсом и клавирском пратњом Елсе Хејстер.[1]

Новине Корнел Дејли Сан навеле су тада да је "мадам Симић својим гласом надокнадила акустичке недостатке простора Бејли Хола". Српске народне песме примљене су са највећим задовољством, а два биса је певала на енглеском: „If I Were You“ и „Annie Laurie“. Врхунац наступа биле су арије из Вагнерове опере „Рајнско злато“ и арије Узалудна серенада ( ) и Моја љубав је зелена ( ) од Јоханеса Брамса.[1]

Remove ads

Одлазак у Ницу и Њујорк

Након смрти супруга Стојана Ђ. Симића, Софија се са ћерком Ружицом населила код свекра Ђорђа Симића у Ници.[1] Последњи познати податак о Софији Симић датира из 1920. године када је регистрована при доласку у Њујорк из Нице.[9]

Снимци

Узо деда свог унука

Море, на крај села шарена чесма

  • Варијација познате народне песме из околине Врања
  • Снимљено у Њујорку, 28. децембра 1916. године,
  • Вокал: Соња Симић, уз пратњу Краљевског оркестра,
  • Диригент: Розарио Бурдон.[1]
  • Снимак на Јутјубу

Сунце јарко, не сијаш једнако

Прошло је време борбе

  • Српска родољубива песма
  • Снимљено у Њујорку, 27. децембра 1916. године,
  • Вокал: Соња Симић, уз пратњу Краљевског оркестра,
  • Диригент: Розарио Бурдон.[1]
  • Снимак на Јутјубу
Remove ads

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads