Социјалистичка интернационала

From Wikipedia, the free encyclopedia

Социјалистичка интернационала
Remove ads

Социјалистичка интернационала (енгл. ) је светска организација политичких партија социјалдемократа, лабуриста (радничких партија) и демократских социјалиста. Име јој води порекло из Друге интернационале, која је формирана 1889. године и распала се пред Први светски рат, 1914. години. Најпознатија дела Друге интернационале била су проглашење 1. маја за Међународни дан рада, 1889. године, и проглашење 8. марта за Међународни дан жена. Иако се Друга интернационала поделила избијањем Првог светског рата, скелет организације деловао је кроз Комисију интернационалних социјалиста (International Socialist Commission). Интернационала је обновљена 1923. (као радничка и социјалистичка интернационала). У данашњем облику постоји од краја Другог светског рата, када је поново успостављена.

Укратко Социјалистичка интернационала, Скраћеница ...
Remove ads

У послератној Европи Соц. интернационала је пружала помоћ при обнављању социјалдемократских партија након пада диктаторских режима у Португалу (1974) и Шпанији (1975). До свог Женевског конгреса, 1976. године, Социјалистичка интернационала је имала пар чланица изван Европе и незванично учешће у Латинској Америци. 1980. године већина партија из СИ пружило је подршку никарагванском Сандистичком фронту националног ослобођења (СФНО), чије је левичарско руководство наишло на непријатељство од стране САД. Од тада, СИ је примила у своје чланство партију СФНО, као и партију левог центра Партија независности Пуерто Рика, као и екс-комунистичке партије, као што су италијанске Демократе левице и Фронт ослобођења Мозамбика.

Партија европских социјалиста, европска политичка партија, активна у Европском парламенту, је повезана организација Социјалистичке интернационале.

Remove ads

Председници

Од 2006. године, председник Социјалистичке интернационале је Јоргос Андреас Папандреу из грчког Панхеленског социјалистичког покрета.

Почасни председник

  • Рубен Бериос Мартинез

Конгреси

I 1951. Франкфурт; II 1952. Милано; III 1953. Стокхолм; IV 1955. Лондон; V 1957. Беч; VI 1959. Хамбург; VII 1961. Рим; VIII 1963. Амстердам; IX 1964. Брисел; X 1966. Стокхолм; XI 1969. Истборн; XII 1972. Беч; XIII 1976. Женева; XIV 1978. Ванкувер; XV 1980. Мадрид; XVI 1983. Албуфеира; XVII 1986. Лима; XVIII 1989. Стокхолм; XIX 1992. Берлин; XX 1996. Њујорк; XXI 1999. Париз; XXII 2003. Сао Пауло; XXIII 2008. Атина; XXIV 2012. Кејптаун.

Remove ads

Странке чланице

Пуноправне чланице

Партије које су пуноправне чланице:[1][2]

Консултативне чланице

Партије које имају статус саветника:[1][2]

Посматрачке чланице

Партије које имају статус посматрача:[1][2]

Бивше чланице

Remove ads

Референце

Loading content...

Литература

Loading content...

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads