Списак светитеља Српске православне цркве

списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia

Списак светитеља Српске православне цркве
Remove ads

Следи списак појединачних светитеља које је канонизовала Српска православна црква од своје аутокефалности 1219. године до маја 2018. године. У именослов светих Срба се уписују само најзаслужнији, јер је за православну веру кроз историју било много мученика, да црква не би могла све ни да упише у календар. У српском Светачнику има око 140 имена.

Thumb
Сабор светих српских просветитеља и учитеља

По социјалном саставу, свети Срби потичу из разних друштвених средина: 22 владара (цареви, краљеви, деспоти, жупани и кнежеви), 22 подвижника и испосника, 22 архијереја (архиепископи, патријарси, митрополити и епископи). Само је шест жена у именослову светих Срба.

Осим општехришћанских и општеправославних светитеља које славе и поштују хришћанска и православна васељена као и словенских светитеља Кирила и Методија и њихових ученика Климента, Наума, Саве, Горазда, Ангеларија, Атанасија, Ангела, Злате Мегленске, преподобног мученика Никите Светогорца, мученика Христе и других, у Српској православној цркви славе се и тзв. синаити: Ромил Раванички, Роман, Нестор, Мартирије, Данило, Сисоје, Зосим Тумански, Григорије Горњачки и Јов из Драчи.

Сабор свих српских светитеља је дан када се прослављају сви српски светитељи и прославља се 11. септембра.

Постоје појединачне и групне канонизације као нпр: свети новомученици новосадски, крагујевачки, прeбиловaчки (жртве усташа из 1941., канонизовани 2015), јасеновачки (жртве усташког логора 1941. - 1945., канонизовани 2016), момишићки (спаљени од Турака 1688., канонизовани 2012), прњаворски (жртве Првог св. рата из 1914., канонизовани 2014), сурдулички,[1][2] пивски,[3] велички и горњеполимски,[4][5] дабробосански и милешевски[6] ливањски.[7]

Монах Харитон Б. Лукић је као Преподобни новомученик Харитон Косовски прибројан Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, 16. маја 2016. године, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. За датум његовог спомена одређен је 28. септембар (по старом календару) тј. 11. октобар (по новом календару). Истога дана је и спомен Преподобног Харитона Исповедника, светитеља по коме је отац Харитон добио своје монашко име.

Међутим, Епархија рашко-призренска у егзилу није канонски призната ни од једне помесне православне цркве. Сходно томе, Харитон Б. Лукић није званично канонизован за светитеља, иако га народ због његовог мученичког страдања слави као таквог.

Од 2017. се као светитељи прослављају патријарх пећки Пајсије Јањевац, преподобни Стефан Троношки, свештеномученици митрополит Викентије Крџић и игуман Владимир Протић, преподобни Јаков Нови Тумански.[8] Од маја 2018. су у свете убројани преподобномученик Григорије Пећки, мученик Василије Пекар из Пећи и мученица Босиљка Рајичић из Пасјана код Гњилана.[9][10][11]

Српског порекла је Света мученица Људмила (860-921).

Први познати српски светитељ је Свети мученик и кнез дукљански Јован Владимир а прва српска светитељка је преподобна Анастасија Српска док су свети Симеон Мироточиви и Свети Сава Немањић утемељивачи српске средњовековне државе, светородне династије Немањића и СПЦ.

Више информација Слика, Светитељ ...
Remove ads

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads