31. октобар

31. октобар (31.10.) је 304. дан године по грегоријанском календару (305. у преступној години). До краја године има још 61 дан.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 475 — Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства.
• 683 — Током опсаде Меке, у пожару је уништена Ћаба.
• 1848 — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.
• 1848 — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.
• 1864 — Невада је постала савезна држава САД.
• 1871 — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872.
• 1912 — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака.
• 1918 — Угарска влада је раскинула персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска.
• 1922 — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији.
• 1925 — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979.
• 1940 — Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства. Пошто су Британци преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије.
• 1941 — Припадници ЈВуО су током опсаде Краљева, по први пут употребили тенкове у борбама против окупатора. На челу тенковског вода се нашао поручник Сима Узелац, касније опеван у песми Над Краљевом жива ватра сева. У ЈНА, ВЈ и данашњој ВС се 31. октобар обележава као празник оклопно-механизованих јединица.
• 1956 — Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе.
• 1961 — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља.
• 1984 — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика.
• 1991 — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље.
• 1999 — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана「 и „Црвене звезде「 у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији.
• 2000 — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице.
• 2011 — Светска популација званично достигла 7 милијарде. Овај датум УН обележавају као дан седам милијарди.
• 2015 — Терористи повезани са ИД оборили изнад Синаја путнички лет 9268 руске компаније Метроџет. Погинуло је 224 путника и чланова посаде.
• 2017 — Самопроглашена Каталонска Република престала је да постоји, а све њене институције стављене су под директну контролу Краљевине Шпаније и краљевске владе у Мадриду.

Рођења

• 1705 — папа Климент XIV (прем. 1774)^[1]
• 1711 — Лаура Баси, италијанска научница, прва жена која је званично држала предавања на неком факултету у Европи. (прем. 1778)^[2]
• 1760 — Кацушика Хокусај, јапански уметник. (прем. 1849)
• 1793 — Џејмс Данлоп, шкотски астроном. (прем. 1848)
• 1795 — Џон Китс, енглески песник. (прем. 1821)
• 1815 — Карл Вајерштрас, немачки математичар. (прем. 1897)
• 1825 — Еуген Кватерник, хрватски политичар, писац и револуционар. (прем. 1871)
• 1835 — Адолф фон Бајер, аустријски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1905). (прем. 1917)
• 1855 — Јован Грчић (професор), био српски књижевник, књижевни, позоришни и музички критичар, преводилац и професор. (прем. 1941)^[3]
• 1892 — Александар Аљехин, руски шахиста, светски шаховски првак. (прем. 1946)
• 1896 — Етел Вотерс, америчка певачица и глумица. (прем. 1977)
• 1919 — Љиљана Крстић, српска глумица. (прем. 2001)
• 1920 — Фриц Валтер, немачки фудбалер. (прем. 2002)
• 1921 — Бранко Станковић, српски фудбалски тренер и фудбалски тренер. (прем. 2002)
• 1922 — Нородом Сиханук, камбоџански принц. (прем. 2012)
• 1927 — Бранко Петрановић, српски правник и историчар. (прем. 1994)
• 1929 — Бад Спенсер, италијански глумац, сценариста, пливач и ватерполиста. (прем. 2016)
• 1939 — Рон Рифкин, амерички глумац.
• 1941 — Сали Киркланд, америчка глумица.
• 1946 — Стивен Реј, ирски глумац.
• 1950 — Заха Хадид, британско-ирачка архитекткиња. (прем. 2016)
• 1959 — Звонко Живковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1961 — Питер Џексон, новозеландски редитељ, сценариста и продуцент.
• 1961 — Радомир Саичић, српски универзитетски професор, хемичар и академик.^[4]
• 1963 — Карлос Дунга, бразилски фудбалер.
• 1963 — Дермот Малрони, амерички глумац и музичар.
• 1963 — Роб Шнајдер, амерички глумац, комичар, сценариста и редитељ.
• 1964 — Марко ван Бастен, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1970 — Виктор Јеленић, српски ватерполиста.
• 1971 — Алфонсо Форд, амерички кошаркаш. (прем. 2004)
• 1976 — Гути, шпански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1976 — Пајпер Перабо, америчка глумица.
• 1980 — Андре Овенс, амерички кошаркаш.
• 1985 — Ђорђе Ракић, српски фудбалер.
• 1988 — Себастјен Буеми, швајцарски аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1989 — Матеа Милосављевић, српска глумица.
• 1990 — Ифеани Оњило, нигеријски фудбалер.
• 1992 — Ђукан Ђукановић, српски кошаркаш.
• 1993 — Летиша Рајт, енглеска глумица.
• 1994 — Тамара Чуровић, српска тенисерка.
• 1995 — Предраг Рајковић, српски фудбалски голман.
• 1995 — Михаило Ристић, српски фудбалер.
• 1997 — Сидни Парк, америчка глумица и комичарка.
• 1997 — Маркус Рашфорд, енглески фудбалер.
• 1999 — Данијел Роуз Расел, америчка глумица.
• 2000 — Вилоу Смит, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица.
• 2002 — Ансу Фати, шпански фудбалер.

Смрти

• 1448 — Јован VIII Палеолог, византијски цар. (рођ. 1390)
• 1517 — Фра Бартоломео, италијански сликар.
• 1830 — Петар I Петровић Његош, црногорски владика и државник. (рођ. 1748)
• 1851 — Петар II Петровић Његош, црногорски владика, филозоф и државник. (рођ. 1813)
• 1918 — Иштван Тиса, мађарски премијер.
• 1918 — Егон Шиле, аустријски сликар и графичар (рођ. 1890)
• 1926 — Хари Худини, америчко-мађарски мађионичар, пореклом Јеврејин.
• 1984 — Индира Ганди, индијска премијерка. (рођ. 1917)
• 1993 — Федерико Фелини, италијански режисер. (рођ. 1920)
• 2011 — Флоријан Алберт бивши мађарски фудбалер.

Празници

• Свети Лука, празник Српске православне цркве
• Свети Петар Цетињски, празник Српске православне цркве
• Ноћ вештица
• Светски дан штедње.

Дани сећања

• 1517 — Огорчен многобројним злоупотребама цркве, немачки свештеник Мартин Лутер је, окачивши на врата катедрале у Витенбергу 95 теза о реформи цркве, ставио исте на јавну расправу. Тиме је у немачким земљама почела Реформација, а Лутер је постао један од њених вођа.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „Clement XIV | pope」. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 1. 10. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Gregersen, Erik. „Laura Bassi | Italian scientist」. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-27.
3. „ГРЧИЋ Јован」. snp.org.rs. Приступљено 27. 1. 2022.
4. „РАДОМИР Н. САИЧИЋ」. Српска академија наука и уметности. Приступљено 23. 1. 2024.