Спољни односи Србије
укупни односи Србија и иностраних држава From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Спољну политику Србије води Министарство спољних послова Републике Србије. Од 2022. године, министар спољних послова Србије је Ивица Дачић. Србија има дипломатска и конзуларна представништва у 64 државе[1]
 | Ова страница или један њен део није ажуран. Ажурирајте ову страницу како би приказивала недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Србија
амбасада
трајно предвођена отправником послова
привремено затворена
Србија
страна амбасада
почасни конзулат
Србија је постала независна и суверена држава након референдума о независности Црне Горе, чији су се грађани изјаснили за иступање из Државне Заједнице Србија и Црна Гора, 21. маја 2006. године. Заједница Србије и Црне Горе је прекинута мирно, за разлику од претходних догађаја током распада Југославије.
Србија као свој спољнополитички циљ декларише улазак у Европску унију, а статус званичног кандидата за улазак у ЕУ добила је 1. марта 2012. године.[2]
Став Србије значајно разликује од става многих западних земаља, међу којима су можда најзначајније Сједињене Државе, Француска и Уједињено Краљевство, које су међу првима признале независност Косова. Србија је фебруара 2008. повукла на консултације своје амбасадоре из земаља које су признале независност КиМ, али их је на јесен исте године вратила. Генерална скупштина УН је, на предлог Србије, затражила саветодавно мишљење од Међународног суда правде у Хагу о томе да ли је декларација о проглашењу независности Косова и Метохије била у складу са међународним правом.
Савезна Република Југославија, чија је Република Србија правна наследница, је (уз противљење друге републике чланице, Црне Горе) пред Међународним судом правде у Хагу подигла тужбу против земаља НАТО пакта које су учествовале у НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године. Суд се прогласио ненадлежним по овој тужби. Босна и Херцеговина је (уз противљење Републике Српске) пред Међународним судом правде у Хагу против Србије и Црне Горе подигла тужбу за геноцид. МСП је нашао да Србија није починила нити саучествовала у геноциду у БиХ, али да није учинила све да га спречи.[3] Пред МСП се од 1999. води и поступак по тужби Хрватске против Србије за геноцид над Хрватима. Србија је 2010. МСП-у поднела контратужбу против Хрватске за геноцид над Србима.
Са Републиком Српском Србија има потписан споразум о специјалним и паралелним везама[4]. Република Србија је у одличним односима са Русијом, Кином, Грчком и другим државама.
Са пасошем Србије може се без визе путовати у 104 земље.[5]
Remove ads
Чланство у међународним организацијама
Србија је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир,[6] као и споразума ЦЕФТА, Европске банке за обнову и развој, Организације за црноморску економску сарадњу и Пакта за стабилност Југоисточне Европе и многих других међународних организација. Има статус посматрача у Светској трговинској организацији и у ОДКБ.
Односи Србије и ЕУ
Један од дефинисаних приоритета српске политике је и улазак у Европску унију. У новије време, намера ЕУ да пошаље мисију на Косово и Метохију је од стране руководства Србије протумачена као покушај „противправног нарушавања територијалног интегритета Србије「 мимо институција Уједињених нација, чиме је потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању условљено одустајањем ЕУ од споменуте мисије,[7] и поред уверавања појединих европских званичника да су статус Косова и приступање ЕУ „два одвојена процеса「.[8]
Оштро противљење неких чланица ЕУ, у првом реду Холандије и Немачке, даљим корацима у придруживању Србије ЕУ пре решавања питања сарадње Републике Србије са Међународним трибуналом у Хагу, одлагало је потписивање и ратификацију ССП.[9][10][11]
Званични статус кандидата за улазак у Европску унију, Србија је добила 1. марта 2012. године.[12]
Већина држава Европске уније, као што су Француска, Уједињено Краљевство, Аустрија и Немачка, признају независност Косова. Шпанија, Кипар и Румунија су одбиле да признају независност Косова.
Remove ads
Односи Србије и суседних држава
Један од приоритета спољне политике Србије су добри односи са суседним државама. Економска сарадња је остварена споразумом ЦЕФТА. Све суседне државе су или чланице или су у процесу приступања Европској унији, као и НАТО савезу. У последње време су односи донекле нарушени признавањем независности Косова од стране Мађарске, Хрватске, Албаније и Бугарске.
Односи Србије и осталих европских држава
Remove ads
Односи Србије и држава Блиског истока
Србија је у веома добрим односима са државама Блиског истока. Израел, УАЕ и Египат су веома важни привредни партнери Републике Србије, Израел улаже у изградњу индустрије Србије док Египат купује аутомобиле које производи српска "Застава".[13] Србија има и безбедносни споразум потписан са Ираном,[14] који је такође веома важан политички и привредни партнер Републике Србије.[тражи се извор] Србија је и једна од земаља које су у добрим односима са Палестином, и жели да побољша односе са Саудијском Арабијом и Кувајтом.
Remove ads
Односи Србије и држава јужне Азије
Remove ads
Односи Србије и држава југоисточне Азије
Remove ads
Односи Србије и држава источне Азије
Србија је у одличним односима са државама као што су Русија, Кина, Јужна Кореја и ове државе представљају важне привредне и политичке партнере за Републику Србију[15]. Кина и Русија су државе које традиционално имају одличне односе са Србијом још од 1955. године[16][17]. Индонезија подржава Србију по питању њене аутономне покрајине Косово и Метохија и очувања њеног територијалног интегритета и има блиске односе поготову у областима трговине, културе и туризма.[18]
Remove ads
Односи Србије и држава Средње Азије
Односи Србије и држава северне Америке
Односи Србије и држава средње Америке и Кариба
Remove ads
Односи Србије и држава јужне Америке
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads