Односи Србије и Румуније

Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.

Односи Србија-Румунија

Румунија	Србија

Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 .

Историја односа

Румунија је земља са којом Србија има традиционално добре односе. Две српске краљице су биле румунског порекла, краљица Наталија и краљица Марија.

Србија и Румунија су заједно добиле међународно признање независности 13. јула 1878. као резултат рата са турском и Берлинског конгреса.

Србија и Румунија су биле савезнице у Другом балканском рату 1913. и у Првом светском рату од августа 1916.

Граница Југославије и Румуније у Банату 1919–1924.

У новембру 1918. Србија заузима Банат са Темишваром.

Односи Југославије и Румуније

Између два светска рата Румунија и Југославија су са Чехословачком чиниле Малу Антанту од 1920. и Балканску Антанту са Турском и Грчком од 1934.

Друго заседање сталног савета Мале Антанте се одржао у Румунији у Синаји 1933. трајало је четири дана од 24. до 29. септембра, а на последњој седници узели су учешћа и југословенски и румунски краљеви.

Други светски рат

За време Другог светског рата, Румунија је била чланица Силе Осовина, али није то искористила за територијално проширење на уштрб Србије. Немачке јединице су ушле у Румунију 1941. и користе земљу као платформа за инвазију Југославије и Совјетског Савеза. Августа 1944. преко Румуније јединице Совјетског Савеза су дошле у Југославију.

После Другог светског рата

Георге Георгију-Деж у Београду 1964.

Тито и Чаушеску у Букурешту 1966.

Хидроелектрана Ђердап у Ђердапској клисури

Период заоштрених односа представља криза Информбироа настала после Резолуције Информбироа донете на заседању Информбироа у Букурешту 28. јуна 1948. Али су се касније односи нормализовали и почело се са спровођењем неких од заједничких капиталних пројеката (види Хидроелектрана Ђердап).

Модерни односи

За време распада СФРЈ, Румунија је била суздржана и ни на који начин није отежавала кризу у региону. Након 2000, односи постају интензивнији и разноврснији.

Румунија није признала једнострано проглашење независности Косова и као таква је међу неколико чланица НАТО и ЕУ.

У Србији живи око 30.000 Румуна, а у Румунији око 25.000 Срба.

Отворена питања

• Питање статуса и националне припадности Влаха у источној Србији.
• Питање признавања Румунске православне цркве у Србији ван Војводине (Епархија Дакија Феликс), с обзиром да Румунија већ признаје деловање Српске православе цркве на својој територији (Епархија темишварска).

Економски односи

Румунија је значајан економски партнер Републике Србије и показује стални интерес за реализацију економских и инфраструктурних пројеката.

• У 2007. години је спољнотрговинска размена била укупно 692 милиона долара, од чега је извоз Р. Србије у Румунију чинио 265 милиона, а увоз 427 милиона УСД.
• У 2012. години је настављен позитиван тренд раста робне размене која је укупно износила 1,729 милијарде УСД, од чега је српски извоз у Румунију био 905 милиона, а увоз из Румуније 824 милиона долара.
• У 2018. укупна робна размена вредела је 1,853 милијарде долара. Извоз из наше земље био је 1,141 милијарде, а увоз 712 милиона УСД.
• У 2019. години размењено је укупно роба вредних 1,969 милијарди УСД. Извоз из РС износио је 1,149 милијарде, а увоз 817 милиона долара.
• У 2020. години спољнотрговинска размена била је укупно 2,095 милијарде долара. Из Србије је извезено роба вредних 1,271 милијарду, а увезено за 824 милиона УСД.^[1][2]

Међународне организације

Организације у којима су обе државе имају чланство:

• Уједињене нације
• Дунавска комисија
• Савет Европе
• Организација за европску безбедност и сарадњу
• Пакт сарадње југоисточне Европе
• Пакт за стабилност југоисточне Европе (до 2008.)
• Средњоевропска иницијатива
• Иницијатива за сарадњу у југоисточној Европи
• Организација за црноморску економску сарадњу
• Крајовска група

  

  Крајовска група коју чине Србија, Румунија и Бугарска

Дипломатски представници

Румунска црква у Вршцу

Српска црква у Темишвару

У Београду

• Силвиа Давидоју, амбасадор, 2021 —
• Михаела Осорио, отправник послова, 2020 — 2021.
• Оана Кристина Попа, амбасадор, 2016 — 2020.
• Данијел Бану, амбасадор, 2011 — 2016.
• Јон Маковеи, амбасадор, 2006 — 2011.
• Штефан Главан, амбасадор, 2000 — 2004.
• Панаит Лефтер, отпр. послова, — 1996. а затим и амбасадор, 1996 — 1998.
• Думитру Попа, амбасадор, 1983 —
• Николаје Михаи, амбасадор, 1978 —
• Вирђил Казаку, амбасадор, 1974 — 1978.
• Василе Шандру, амбасадор, 1969 —
• Аурел Малнашан, амбасадор, 1963 — 1969.
• Николае Гуине, амбасадор, 1954 —
• Теодор Руденко, амбасадор, 1947 — 1949.
• Тудор Виану, 1946 — 1947.
• Виктор Кадере, посланик, 1936 — 1938. а потом и амбасадор, 1939.
• Александру Гуранеску, посланик, 1934 — 1936.
• Никола Филодор, посланик, од 1928.
• Теодор Еманди, посланик, 1920 —
• Јоан К. Филити, посланик, 1909 —
• Константин Г. Нано, посланик, 1905 — 1909.
• Едгар Маврокордат, посланик, 1899 — 1905.
• Јон. Н. Папинију, посланик, 1895 — 1898.
• Александру А. Белдиман,посланик, 1888. — 1895.
• Емилје Ж. Гика, посланик, 1885 —
• Михаил Митилинеу, посланик, 1881 — 1885.
• Ласкар Картађу, посланик, 1879 —
• Димитрије Братиану, посланик, 1878.
• Александрје Стурдза, агент, — 1877.
• Тхеодор Вакареску, агент, 1871 —
• Јоан А. Катнакузино, агент, 1870 — 1871.
• Раду Јонеску, агент, 1867 — 1870.
• Драгутин Прохаска, заменик агента у име Уједињених Кнежевина Румуније
• Теодор Калимаки, агент, у име УКР 1863 — 1866.

У Букурешту

Амбасада Републике Србије у Букурешту (Румунија) радно покрива Молдавију.^[3]

• Стефан Томашевић, амбасадор, 2020 —
• Бранко Бранковић, амбасадор, 2013 —
• Зоран С. Поповић, амбасадор, — 2013.
• / Душан Црногорчевић, амбасадор, 2005 — 2009.
• Душан Француски, амбасадор, 2001 —
• Југослав Костић, амбасадор, 1999 —
• / Десимир Јевтић, амбасадор, 1990 — 1999.
• Боро Денков, амбасадор, 1986 — 1990.
• Милош Меловски, амбасадор, 1982 — 1986.
• Трифун Николић, амбасадор, 1977 — 1982.
• Петар Додик, амбасадор, 1974 — 1977.
• Исо Његован, амбасадор, 1969 — 1974.
• Јакша Петрић, амбасадор, 1965 — 1969.
• Арсо Милатовић, амбасадор, 1960 — 1965.
• Франце Хочевар, амбасадор, 1958 — 1959.
• Никола Вујановић, амбасадор, 1954 — 1958.
• Илија Топаловски, отправник послова, — 1954.
• Радош Јовановић, амбасадор, 1948 — 1950.^[4]
• Радоња Голубовић, амбасадор, 1947 — 1948.
• Дане Медаковић, амбасадор, — 1947.

Партизанска страна је у јесен 1944. преузела југословенско представништво у Румунији, па је 1. октобра 1944. члан АВНОЈ-а Никола Петровић добио пуномоћје да у име НКОЈ-а заступа интересе Југославије у Румунији. Како је Румунија била поражена земља, то Југославија у њој није одмах обновила рад дипломатског представништва, већ је установила политичко представништво, на чијем је челу током 1945. био Никола Груловић.^[5]

• Александар Авакумовић, амбасадор, 1940 — 1941.
• Јован Дучић, посланик, 1937 — 1940. (постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту)
• Драгомир Касидолац, посланик, 1936 — 1937.
• Нинко Перић, посланик, 1935 — 1936.
• Бошко Чолак-Антић, посланик, 1921 — 1935.
• Стеван К. Павловић (старији), отпр. послова, 1920 — 1921.
• / Павле Маринковић, посланик, 1915 — 1919.
• Михаило Ристић, посланик, 1906 — 1914.
• Миливој Барјактаревић, отпр. послова, 1903 —
• Милан Михаиловић, посланик, 1901 —
• Милован Миловановић, посланик, 1900 — 1901.
• Михаило Кр. Ђорђевић, посланик, 1897 — 1900.
• Коста Христић, посланик Краљевине Србије у Букурешту (1895)
• Чедомиљ Мијатовић, посланик (1894)
• Георгијевић, посланик
• Стојан Бошковић, посланик, 1891 —
• С.Ј. Мариновић, привремени посланик, 1889.
• Драгомир Цв. Рајовић, посланик, 1886 —
• / Љубомир Каљевић, посланик, 1881 — 1886.
• Милан Петронијевић, посланик, 1873 — 1880.
• Коста Цукић, агент, 1869 —
• Коста Магазиновић, агент, 1862 — 1869.
• Захарије Стемпловски, заменик агента, 1843 — 1851.
• Ђорђе Герман, агент, 1841 —
• Стојан Симић, агент, 1837 —
• Михаило Герман, агент, 1836 — 1837.

Занимљивости

Слово Џ из српске ћирилице је преузета из некадашње румунске ћирилице.

Један од експоната Националног музеја историје у Букурешту јесте позлаћена сабља коју је кнез Михаило поклонио румунском владару А. Ј. Кузи са урезаном посветом: Поузданом пријатељу у несигурним временима.

Поређење

	Румунија	Србија
Становништво	20.121.641	9.024.734 (са КиМ)
Површина	238.391 km²	88.499 km²
Густина насељености	84.4 /km²	96,78/km² (без КиМ)
Престоница	Букурешт - 1.944.367 (2.600.000 шире подручје)	Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје)
Облик владавине	Парламентарна република	Парламентарна република
Званични језик	Румунски	Српски
Вероисповест	86,8% православље, 7,5% Протестантизам , 4,7% Католицизам, 1% остали	84,1% православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура	89,5% Румуни, 6,6% Мађари, 2,5% Роми, 0,3% Украјинци, 0,3% Немци, 0,2% Русини, 0,2% Турци, 0,4% остали	82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци, 1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
БНП (номинални)	12,200 $ по глави становника	10,900 $ по глави становника

Види још

• Срби у Румунији
• Румуни у Србији
• Власи (Србија)
• Трајанов мост
• Поморишје
• Сибињска митрополија
• Војводство Србија и Тамишки Банат
• Споменик јунацима Прве српске добровољачке дивизије