Србизација

From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Србизација је процес културне и националне асимилације несрпског живља од стране Срба. Она се састоји у преузимању битних обележја српског народа, као што су српско име, српско презиме, српски језик и српска православна вероисповест.

Посрбљавање је у основи спонтан асимилацијски процес који је од настанка Кнежевине Србије захватао мањинске народе у њеним границама (Бугаре, Влахе, Цинцаре, Албанце).[1]

У појединим периодима српске историје (нпр. у Краљевини Југославији) било је покушаја србизације.[2] Понекад је србизација мали покушај у односу на десрбизацију, тако је нпр. Космет био систематски десрбизован, да је само у 18. и 19. веку исељено око 500.000 Срба.[3]

Remove ads

Појам

Појмови србити и србљење се први пут помињу у Српском рјечнику Вука Стефановића Караџића из 1818. године, у значењу прихватања српства, постајања Србином.[4]

Србизација у Македонији

По прикључењу области Вардарске Македоније Краљевини Србији (касније Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца), становништво Македоније наклоњено Бугарима је било суочено са политиком присилне србизације.[5][6] 19. септембра 1919. године Цариградска патријаршија је за 800.000 франака уступила јурисдикцију над православним верницима вардарске Македоније Српској православној цркви.[7] Православни Македонци, касније под комунистима признати као засебна "политичка нација", су на пописима становништва Краљевине Југославије третирани као Срби. Политика србизација је укључивала и промену презимена (нпр. Петров и Попов у Петровић и Поповић).[8] Област Македоније је у Краљевини Југославији називана „Јужном Србијом「 (неслужбено) или „Вардарском бановином「 (службено). Српски географи нису могли да се сложе по питању границе између Јужне Србије и Македоније. Она би као природна међа, делила садашњу територију Македоније на пола. Према наводима Македонског дела, часописа Унутрашње македонске револуционарне организације, након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у македонским школама је такође спровођена систематска политика денационализације и србизације македонског становништва, наклоњеног бугарској идеји.[9] У листу „Балканска федерација「 из 1930. године, који је издавала Балканска комунистичка федерација у Бечу, преноси се текст Димитрија Влахова о прогону бугарског становништа у Македонији, који тврди да је београдска влада наметала лингвистичку политику србизације у Македонији.[10] Говорни језик македонских Словена службено је сматран дијалектом српскохрватског језика.[11] Притом, овај јужни дијалекат је потискиван образовањем, војском и другим средствима, а његова употреба је била кажњива.[12]

Remove ads

Србизација Косова

Thumb
У Вуковом Рјечнику из 1818. године налазе се одреднице: србити, србитисе, србљење.

Коста Новаковић (1866—1938), српски политичар и публициста, као војник српског експедиционог корпуса у Првом балканском рату сведочи о насилној „колонизацији и србизацији Косова「, која се спроводила по прикључењу крајева насељених Албанцима Србији.[13] Јован Цвијић наводи податак да је од 1876. до ослобођења са територија "Старе Србије" насилно расељено 150.000 Срба и уместо њих су насељени албански колонисти.[3] Само у 18. и 19. веку из Старе Србије (која обухвата Космет) исељено је око 500.000 Срба.[3] У новој држави, албанска насеља[тражи се извор] су била преименована српским називима (нпр. Феризовић у Урошевац), а Албанцима је било забрањено да се школују на свом језику.[14] Након рата, београдска влада је започела опсежан програм колонизације Косова, дајући предност Србима (и из Србије и из Црне Горе), посебно бившим војницима или припадницима четничких одреда.[15] За српске националисте, србизација Косова је значила насељавање Срба и прогон косовских Албанаца, како би се умањила њихова демографска предност и како би се промениле последице турске владавине, за време које је вршена албанизација простора Косова и Метохије и насилно протеривање српског становништва.[16] Др Васо Чубриловић, српски академик и историчар, 1937. године је написао меморандум „Исељавање Арнаута「, којим предвиђа етничко чишћење Косова и Метохије од Албанаца.[17]

Србизација Влаха

Српски историчар Иларион Руварац спомиње посрбљене Влахе у Србији крајем 19. и почетком 20. века.[1] У данашње време, поједини представници Влаха, који се на свом језику називају Rumâni (Румањи), уопште не прихватају назив Власи, тврдећи да су сви они Румуни који су у Тимочкој Крајини изложени „нечувеној асимилацији и србизацији「.[18] Међутим, други представници Влаха оповргавају овакве тврдње, наглашавајући влашку аутентичност и сматрајући да је сврставање Влаха у Румуне заправо покушај румунизације.

Remove ads

Познате добровољно посрбљене личности

Remove ads

Види још

Референце

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads