Стеван Шалајић

Стеван Шалајић (Борча, 23. јуни 1929 — Нови Сад, 1. јули 2002) био је српски глумац.

Стеван Шалајић
Стеван Шалајић 2009. године
Датум рођења	(1929-06-23)23. јун 1929.
Место рођења	Борча, Краљевина СХС
Датум смрти	1. јул 2002.(2002-07-01) (73 год.)
Место смрти	Нови Сад, СР Југославија

Биографија

Рођен је 23. јуна 1929. године у Борчи код Београда где је живео само пола године. Рано детињство је провео шумарској кући 7 километара удаљеној од Апатина, где му је отац шумар, био са службом. Одрастао је окружен шумом у близини Дунава, био је треће најмлађе дете у породици Шалајић. Породица Шалајић се због потребе очеве службе често селила 1937. Стапар, 1938. до 1940. године Бездан где је Стеван научио мађарски језик и завршио пети разред основне школе. У Сомбору је од 1941. до 1948. ишао у гимназију где је и матурирао. У току гимназијског школовања Стеван Шалајић се аматерски бавио глумом.^[1]

Глумио је у великом броју позоришних представа (око 200 улога). Био је члан ансамбла Народног позоришта у Сомбору од 1946. до 1948. године, када прелази у Српско народно позориште у Новом Саду, где остаје до пензионисања 1990. године. Био је првак драме овог позоришта.

Био је члан Удружења драмских уметника Србије. Играо је и на филму и телевизији.^[2]

Преминуо је 1. јула 2002. године у Новом Саду у 73-ој години живота.^[3]

Неке од улога у позоришту

• Помет, Марин Држић: „Дундо Мароје“;
• Клеонт, Молијер: „Грађанин племић“;
• Трофимов, Антон Павлович Чехов: „Вишњик“;
• Брут, Вилијам Шекспир: „Јулије Цезар“;
• Јован и Ружичић, Јован Стерија Поповић: „Покондирена тиква“;
• Алваро Манђакавало, Тенеси Вилијамс: „Тетовирана ружа“;
• Тошица, Коста Трифковић: „Избирачица“;
• Џорџ, Едвар Олби: „Ко се боји Вирџиније Вулф“;
• Госер, Ђорђе Лебовић: „Викторија“;
• Ђока Глађеновић, Јаков Игњатовић: „Адам и берберин“;
• Војницки, Антон Павлович Чехов: „Ујка Вања“;
• Хљестаков, Николај Гогољ: „Ревизор“;
• глумац, Максим Горки: „На дну“;
• Ива Николин, Милош Николић: „Светислав и Милева“, режија Воја Солдатовић;
• Константин Грк, Душан Ковачевић: „Свети Георгије убива аждаху“, режија Егон Савин;
• Љубинко, Александар Поповић: „Љубинко и Десанка“;
• Марко Вујић, Јован Стерија Поповић: „Лажа и паралажа“;
• Били Питон, Душан Ковачевић: „Маратонци трче почасни круг“, режија Јагош Марковић;
• Таса, Бранислав Нушић: „Сумњиво лице“, режија Дејан Мијач;
• Василије Шопаловић, Љубомир Симовић: „Путујуће позориште Шопаловић“, режија Егон Савин;
• професор, Душан Ковачевић: „Сабирни центар“, режија Љубослав Мајера;

Телевизија

• Џандрљиви муж
• Све што је било лепо
• Шта се догодило с Филипом Прерадовићем
• Анчика Думас
• Отац или самоћа
• Швабица
• Било, па прошло - серија
• Кир Јања
• Поп Ћира и поп Спира - серија
• Балкан експрес 2 - серија
• Јевреји долазе
• Највише на свету целом - серија

Филм

• 1959. — Kampo Mamula
• 1961. — Избирачица
• 1970. — Лепа парада
• 1971. — Доручак с ђаволом
• 1979. — Трофеј
• 1982. — Залазак сунца
• 1983. — Тимочка буна

Награде и признања

• 2 Стеријине награде за глумачко остварење 1961. и 1966. године
• бројне награде на Сусретима војвођанских позоришта
• Орден рада са сребрним венцем 1961. године
• златна медаља "Јован Ђорђевић" 1983. године
• Октобарска награда Новог Сада 1970. године
• „Златни смијех“, на IX данима сатире „Јазавац“, Загреб, 1984. године
• Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, 1986. године
• „Искра културе Војводине“, 1989. године
• Статуета Јоаким Вујић, 1998. године
• "Добричин прстен", 1999. године

Види још

• Српско народно позориште
• Добричин прстен
• Стеријина награда
• Статуета Јоаким Вујић