Сунчана Шкрињарић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Сунчана Шкрињарић (Загреб, 11. децембра 1931. — Загреб, 22. априла 2004), је била хрватска књижевница.
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Remove ads
Биографија
Сунчана Шкрињарић рођена је 1931. годуне у Загребу. Дипломирала је хрватски језик на Педагошкој академији. Радила је као службеница, глумица и новинарка, те, на крају, као професионална књижевница. У књижевности се појавила 1946. године збирком пјесама „Сунчанице「. Објавила је двадесетак књига пјесама и прозе за дјецу, од којих су најпознатије „Кактус бајке「, „Љето у модром капуту「, „Писац и принцеза「, „Чудесна шума「 и „Два смијеха「.[1] Најмлађима је намијенила сликовнице „Плесна хаљина жутог маслачка「, „Три јабуке с бакиног ормара「, „Зимска бајка「 и друге. Од драмских текстова истичу се представе „Бајка о маслачку「, „Слон у граду「 и „Луди лампион「, који су изведени у Загребу, Упсали, те радио-драме за дјецу и омладину „Зелени шешир「, „Човјек који је постао гљива「 и друге. Свијет Сунчане Шкрињарић могли бисмо означити поетском бајком, у којој слободно дјелују људи, ствари и појаве. Свијет је то коме је границе (или безграничност) одредила пјесничка машта, а покренула древна мудрост бајки. Списатељица је добила књижевну награду: „Григор Витез「 1970., 1978. и 1981. награду „Ивана Брлић-Мажуранић「. Њена књига Улица предака представљала је Хрватску на Међународној изложби „Мир, слобода и толеранција「 у Минхену. Пише прозу за одрасле: „Казалишна кавана「, „Џогинг у небо「, „Пасји пут「, „Чаробни просјак「 и друге.
Према њеном роману и сценарију снимљен је први хрватски дугометражни филм Чудесна шума. Књиге су јој преведене на литвански, мађарски, словеначки и друге језике.
Умрла је у Загребу 22. априла 2004. у 73ој години живота
Remove ads
Референце
Награде
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads