Тицијано Склави

Тицијано Склави (итал. ; Брони, 3. априла 1953) је цртач стрипа, новинар и писац неколико романа.

Тицијано Склави
Датум рођења	(1953-04-03)3. април 1953.
Место рођења	Брони, Италија

Склави је углавном познат по свом стрипу Дилан Дог који је почео да објављује 1986. за италијанску издавачку кућу Бонели. Уз Склавија, као текстописци „Дилана Дога「 најчешће се појављују Клаудио Кјавероти (), Паола Бербато (Paola Berbato), Луиђи Мињако (), Пасквале Руђу (Pasquale Ruju) а као цртачи Анђело Стано (), Ђовани Фрегијери (), Бруно Бриндизи (), Корадо Рои () итд.^[1]

Биографија

Склави је провео своје детињство у различитим местима италијанске провинције Павије, највише у Страдели, често се селећи због посла којим се бавио његов отац.

У време док је похађао средњу школу. победио је на литерарном конкурсу са серијом прича под заједничким називом Искривљене приче (). Након што је завршио гимназију преселио се у Милано, где је започео сарадњу са часописом пишући текстове за стрипове.

Почетком седамдесетих година двадесетог века објављује више крими прича под псеудонимом Франческо Арђенто, као омаж Франческу Гућинију и Дарију Арђенту. У то време објављује и свој први роман, Филм ().

Са 32 године почиње да ради за издавачку кућу , чији је власник био Серђо Бонели, као аутор сценарија за стрипове. Радио је за различите серијале, између осталих, писао је епизоде за Загора, Мистер Ноа, Кена Паркера и Мартија Мистерију. Први број Дилана Дога изашао је 1986. године и, врло брзо, постао је један од најпродаванијих и најпознатијих италијанских стрипова.

Први романи Тицијана Склавија, Филм (1974) и Земаљски ратови (, 1978), прошли су незапажено, али, после успеха који је постигао Дилан Дог, Склави је добио прилику да буде запажен чак и по делима која су годинама стајала необјављена. Светлост дана су угледали Три (, 1988), Деламорте Деламоре (, 1991, који је написан пре Дилана Дога и послужио је као инспирација за његово стварање), Црно (, 1992), Крвави снови (, 1992), Апокалипса (, 1993, коначна верзија романа Земаљски ратови), У мраку (, 1993), Чудовишта (, 1994), Циркулација крви (, 1995), Етикете са кошуља (, 1996), Ништа се није десило (, 1998).

По Склавијевим романима Црно и Деламорте Деламоре снимљени су истоимени филмови које су режирали, Ђанкарло Солди () 1992. и Микеле Соави () 1994. године.

Са романом Чудовишта освојио је 1994. године награду .

Склави је 2005. године поклонио општинској библиотеци „Бруно Мунари「 у месту Венегоно Супериоре (), провинција Варезе, део своје личне библиотеке од преко 8000 књига, стрипова, цртежа и различитих уметничких дела која је каталогизована као Склавијев легат.