Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.

From Wikipedia, the free encyclopedia

Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.
Remove ads

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током јануара месеца 1945. године:

← децембар '44.  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1945. години  · фебруар →

1  · 2  · 3  · 4  · 5  · 6  · 7  · 8  · 9  · 10  · 11  · 12  · 15  · 16  · 17  · 18  · 19  · 20  · 21  · 22  · 24  · 25  · 27  · 28  · 30  · 31

Thumb
Партизанска споменица 1941.
Remove ads

1. јануар

Remove ads

2. јануар

Remove ads

3. јануар

  • У Срему делови немачког 34. армијског корпуса напали положаје 21. српске дивизије, заузели село Нијемце, код Шида, одбацили 21. дивизију на леву обалу реке Босута и избили на линију село Комлетинци-Оролик-Борак. Губици непријатеља: више стотина избачених из строја, а 21. српске дивизије: 182 мртва и 308 рањених.


4. јануар

Remove ads

5. јануар

  • У Новом Саду, по наређењу Штаба ваздухопловства НОВЈ формирани штабови 11. ваздухопловне (ловачке) дивизије и 42. ваздухопловне (јуришне) дивизије.

6. јануар

  • Врховни командант НОВ и ПОЈ маршал Јосип Броз Тито и шеф британске Војне мисије генерал Фицрој Меклин потписали Уговор о успостављању ваздухопловне базе у околини Задра за потребе савезничког ваздухопловства, а у циљу помоћи НОВ и ПОЈ.
  • У Скопљу, од 6. до 8. јануара, у присуству преко 1.000 делегата, одржан Други конгрес Народноослободилачког омладинског савеза Македоније (мак. Народноослободителната Младински сојуз на Македонија - НОМСМ).[1]
Remove ads

7. јануар

8. јануар


Remove ads

9. јануар

10. јануар

  • У Крању, у хотелу „Европа“, где се налазио центар Гестапоа, помоћник начелника обавештајног центра Кокршког партизанског одреда подметнуо темпирану бомбу. Од експлозије је погинуло 12 гестаповаца, полицајаца и официра (међу њима 5 виших официра), тешко рањено њих 17 (од којих је 15 умрло у болници) и више њих лакше повређено.
  • После тродневних борби против заштитница немачког 21. армијског корпуса јединице 37. санџачке дивизије ослободиле Пријепоље. Непријатељ је имао преко 100 војника избачених из строја, а јединице 37. дивизије - 5 мртвих и 20 рањених.
Remove ads

11. јануар

  • Краљ Петар II Карађорђевић одржао састанак са представницима политичких странака у емиграцији на коме је испитивана могућност стварања нове Владе, након чега је издат Проглас о одбацивању Београдског споразума од 2. новембра 1944. године. Одбијање прихватања споразума, од стране комунистичких влати у земљи је било окарактерисано као „дворски пуч”, након чега су широм земље биле организоване демонстрације против краљеве одлуке.[2][3]
Remove ads

12. јануар

14. јануар

  • У Београду основано „Друштво за културну сарадњу Југославија-СССР“ и изабран Акциони одбор са задатком да ради на организовању и јачању организације, која је настала на темељима организације „Друштво пријатеља СССР“, која је илегално деловало у време Краљевине Југославије. Задатак Друштва био је повезивање југословенских и совјетских уметника, као и организација гостовања совјетских уметника и других интелектуалаца у Југославији, као и југословенских у Совјетском Савезу. До краја 1946. Друштво је бројало преко 15.000 чланова, имало 80 локалних одбора и издавало часопис Југославија-СССР. Међу 59 оснивача Друштва, налазили су се познати интелектуалци, комунисти и русофили — Антун Аугустинчић, Исидора Секулић, Лојзе Долинар, др Иван Рибар, др Синиша Станковић, Сретен Стојановић, др Павле Савић, Милован Ђилас, Родољуб Чолаковић, Радован Зоговић, Марко Ристић, др Владислав Рибникар, Оскар Данон, Рато Дугоњић, Борис Зихерл, Јара Рибникар, Моша Пијаде и др. Након доношења Резолуције Информбироа и избијања политичког сукоба између Југославије и Совјетског Савеза, активност Друштво је током 1948. нагло смањена, а половином наредне године Друштво је престало да постоји.[4]


15. јануар

16. јануар

17. јануар

18. јануар


19. јануар

20. јануар

  • Између села Клокота и Билнловца, на путу Сарајево-Бусовача, делови Десете крајишке дивизије из заседе напали немачку моторизовану колону и нанели јој губитке од око 40 мртвих, 30 рањених и 3 заробљена (уз сопствене губитке од 1 мртвог и 6 рањених), запленили 12 пушкомитраљеза и уништили два камиона и два путничка аутомобила.

21. јануар

22. јануар

  • Главнина немачке 104. ловачке дивизије, делови борбене групе „Ебелајн“ и три батаљона усташа, наступајући од Зенице, после четвородневне борбе против главнине Четврте крајишке дивизије и делова Седме крајишке ударне бригаде заузели Травник. Погинуо је и рањен велики број непријатељских војника, док су Четврта крајишка дивизија и Седма крајишка бригада имале 72 погинула, 188 рањених и 21 несталог.

24. јануар

  • Код села Бубна и Малог Грђевца, код Бјеловара, 33. хрватска дивизија и Прва загорска бригада, после седмочасовне борбе, одбиле напад делова немачке Прве козачке коњичке дивизије и домобранског 21. пешадијског пука из Велике Писанице и Великог Грђевца. Непријатељ је имао 75 мртвих и рањених, а јединице НОВЈ 11 мртвих и 44 рањена.
  • У Загребу усташе убиле 40 присталица Народноослободилачког покрета Југославије.


25. јануар

27. јануар

28. јануар

  • У Београду, 28. и 29. јануара, одржан митинг жена Србије на коме је изабран Главни одбор Антифашистичког фронта жена Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница Ружа Прибићевић, прва потпредседница Спасенија Бабовић, пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.[5][6]
  • На линији село Велики Зденци-Кончаница-Брестовац 33. хрватска и Четврта бригада Дванаесте славонске дивизије, после дводневних борби, одбиле напад делова немачке Прве козачке коњичке дивизије из села Гарешнице и Павловца и спречиле им продор у Дарувар. Непријатељ је имао око 300 мртвих и рањених, а јединице НОВЈ 50 мртвих и рањених.

29. јануар

30. јануар

31. јануар


Референце

Литература

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads