Церница (Гњилане)
насеље у Гњилану, Косовскомитровачки округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Церница (алб. ) или Црница је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. село је познато и као Ћаришт (алб. ). Налази се на око 8 километара југозападно од Гњилана.
.jpg)
.svg)
Remove ads
Историја
У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Церница као село помиње у доба деспота Стефана. Не зна се кад је опустела, али је на ново основана око 1780. године. Село су основали српски родови Петровићи и Крамовићи.
Порекло становништва по родовима
Српски родови:
- Петровићи (20 кућа, Св. Никола), досељени око 1780. године из Петрова код Штимља да избегну освету (ваљда од Арбанаша).
- Крамовићи (10 кућа, Св. Ђорђе Алимпије и Ђурђевдан), досељени из околине Косовске Митровице кад и Петровићи.
- Криворечани (8 кућа, Св. Арханђео), избегли око 1850. године из Криве реке испред арбанашке освете.
Родови албанизованих Срба:
- Смакићи (19 кућа), припадају фису Тсач; старином су из Могиле код Витине, заједничког су порекла са стариначким српским родом Трлаковића у Могили; у ислам су прешли крајем XVIII века приликом досељавања у Церницу.
Remove ads
Становништво
У Церници је до 1999. живело око 150 српских породица, од чега је после бројних напада и жртава, до 2006. остало да живио око 200, а до 2012. живи око 30 породица, односно око стотинак Срба[3][4] и око 3.000 Албанаца.[5]
Од доласка КФОР-а и УНМИК-а (1999) у Церници је убијено седморо Срба, рањено је двадесет двоје, а порушене су 44 српске куће, углавном гранатирањем. За почињене злочине нису пронађени починиоци и нико није одговарао.[6][7]
Образовање
До 1999. у Церници је радила нова и модерно опремљена Основна школа „Бранко Радичевић「, после чега је настава на српском почела да се даје по старим кућама, без основне школске опреме, а ђаци су довођени уз пратњу КФОР-а.[8] Школа сада има укупно око 8 ђака од 1. до 8. разреда.[9]
Цркве
Тодор Станковић у својим „Путним белешкама по Старој Србији (1871—1898)「, записао је да се у атару села Церница налазило 13 цркава у рушевинама.[10]
У селу се сада налазе остаци два православна храма из средњег века:[8] црква Светог Спаса[9] и црква Свете Петке. На брду изнад села налази се црква Светог Илије, подигнута 1926. Дана 15. јануара 2000. у раним јутарњим сатима, пред јединицама америчког КФОР-а, експлозивом је уништена унутрашњост, оштећени су зидови цркве, као и три суседне српске куће.[1] Уз помоћ анонимног дародавца из Канаде и добровољним радом мештана, црква је обновљена исте године. Традиционално, на сеоску славу Светог Илију у овој цркви се служи литургија.[11]
Remove ads
Култура
У оквиру пројекта Шведске фондације културне баштине без граница и уз подршку Британске амбасаде у Приштини, из Цернице, су у базу података културне баштине на територији општине Гњилане регистровани следећи привремено (од 2012) заштићени споменици:
- Минарет џамије, која према подацима исламске заједнице на Косову и Метохији датира из 1775. Године 2006. на месту старе џамије изграђена је нова, а минарет је сачуван и обновљен 2012.[12]
- Соба (тур. ) Мула Вехбије из 1928. (према изјави њеног актуелног власника), просторија у којој су се окупљали мушки чланови једне породице или села, а користила се и као соба за госте. Изграђена је од прерађеног камена, блата и дрвета. Приземље је једно време служило као верска мухамеданска школа (мејтеп). У дворишту се налазе кућа, амбар и кош, који заједно чине комплекс стамбене архитектуре у руралним подручјима.[13]
Остаци средњовековних православних храмова у Церници ниси регистровани ни у бази података споменика културе Републике Србије.
Споменик жртвама од 1999. до 2003. године освештан је 19. јула 2015.[6]
Remove ads
Демографија
Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1963 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]
 |
Становништво
Remove ads
Напомене
- Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads