Црвенка

За друге употребе, погледајте Црвенка (вишезначна одредница).

Црвенка (мађ. ; или ) је градско насеље у Србији које је део општине Кула и налази се на северозападном делу Војводине. Према попису из 2022. било је 7556 становника.

Црвенка
Српска православна црква у центру Црвенке
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Кула
Становништво
— 2022.	7.556
— густина	108,9*/
Географске карактеристике
Координате	45° 39′ 30″ С; 19° 27′ 21″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	86
Површина	66,4* 2
Црвенка Црвенка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25220
Позивни број	025
Регистарска ознака

Географија

Црвенка

Насеље Црвенка је смештено на додирној зони Бачке лесне терасе и Бачке лесне заравни. Карактеристично је да је насеље подигнуто на лесној тераси мада је повољније да је било подигнуто на лесној заравни. Црвенка је положена у централом делу Бачке на географским координатама 45°39’30" СГШ и 19°27’30" ИГД. Насеље се налази на тачки спајања и разилажења саобраћајница у разним правцима, што даје насељу ознаку важног саобраћајног чворишта.

Привреда

Силос шећеране у Црвенки

Црвенка има веома јаку привреду ако узмемо у обзир саму величину места. У њој се налазе многобројна предузећа међу којима се истичу:

• Фабрика шећера Црвенка
• фабрика кондиторских производа Јафа
• ДП Залив
• АД фабрика сточне хране Црвенка
• Сигма ДОО

Демографија

У насељу Црвенка живи 8.027 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 3.341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 6.879 1953. 7.797 1961. 9.369 1971. 10.098 1981. 10.629 1991. 10.409 10.247 2002. 10.163 10.315 2011. 9.001

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			7.264	71,47%
Црногорци			1.313	12,91%
Мађари			493	4,85%
Хрвати			183	1,80%
Југословени			156	1,53%
Украјинци			96	0,94%
Русини			64	0,62%
Македонци			57	0,56%
Немци			33	0,32%
Роми			21	0,20%
Словенци			17	0,16%
Словаци			16	0,15%
Чеси			11	0,10%
Муслимани			10	0,09%
Руси			7	0,06%
Буњевци			7	0,06%
Албанци			6	0,05%
Бугари			1	0,00%
непознато			129	1,26%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 15       24 80+ 55       86 75—79 82       183 70—74 182       263 65—69 292       362 60—64 317       357 55—59 230       274 50—54 339       368 45—49 425       399 40—44 349       358 35—39 366       340 30—34 353       339 25—29 356       319 20—24 371       343 15—19 393       353 10—14 354       313 5—9 274       258 0—4 226       245 Просек : 37,7 40,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.713	2.003	2.523	2.853	3.143	3.259	3.341

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	576	812	638	788	335	145	35	7	2	3	3,04

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.125	1.394	2.441	168	113	9
Женски	4.368	926	2.486	767	184	5
УКУПНО	8.493	2.320	4.927	935	297	14

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.633	139	0	0	846
Женски	1.055	54	0	0	433
Укупно	2.688	193	0	0	1.279
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	30	106	122	47	120
Женски	3	18	225	30	26
Укупно	33	124	347	77	146
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	31	42	29	15
Женски	11	19	31	85	69
Укупно	20	50	73	114	84
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	31	0	0	66
Женски	18	1	0	32
Укупно	49	1	0	98

Спорт

Црвенка има богату спортску историју. Такође од 1968. године у Црвенки се налази базен на отвореном рађен по олимпијским стандардима, који је и даље у функцији.

• РК Црвенка

Позната Црвеначка школа рукомета освојила је прву мушку савезни лигу Југославије (1969) као и два пута куп Југославије (1967. и 1988). Такође су били и полуфиналисти Купа европских шампиона (1970). Омладинци су два пута освајали шампионат (1981. и 1994).

• ФК Црвенка

Највећи успех Црвеначког фудбала је свакако улазак у прву лигу Југославије.

• КК Црвенка

Галерија

• 
  Православна црква у Црвенки
• 
  Католичка црква у Црвенки
• 
  Срушене немачке цркве

Напомене

• Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Црвенка, на којој се налазе два насеља Црвенка и Нова Црвенка.