Шилово (Гњилане)

За друге употребе, погледајте страницу Шилово.

Шилово (алб. или ) је село у општини Гњилане, Косово и Метохија, Србија.

Шилово
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Гњилане
Географске карактеристике
Координате	42° 28′ 37″ С; 21° 29′ 44″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	533
Шилово Шилово на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака

Стариначких родова у селу нема, али су неки досељенички родови старији од албанског досељавања у Горњу Мораву. Село је у равници, као прво село идући од Гњилана за Бујановац. Село је збијеног типа и дели се у четири махале: Мечину, Дилинску, Жегранску и Банчову, Ризићи и Паунови, Станојкови, Наћкови

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Шилово површине ? .

У попису из 1912. године наводи се да у селу има 34 српска домаћинства.^[1]

У селу постоји црква Св. Марка, грађена у периоду од 1989. до 1997. године.

Демографија

Етнички састав према попису из 2011.‍[2]
Албанци			284	51,82%
Срби*			259	47,35%
остали			4	0,73%
Укупно: 547

* Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат

Демографија[3]
Година	Становника
1948.	729
1953.	754
1961.	894
1971.	970
1981.	1.072
1991.	1.321

^[4][5]

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1929. године^[6][7]:

Српски родови:

• Дилинци (4 куће, славе Св. Арханђела), најстарији род у селу; досељени из прилепског краја када у Горњој Морави још није било Албанаца.
• Мечинци (3 куће, славе Св. Арханђела); старина и време досељавања исто као и код Дилинаца.
• Банчовићи (7 куће, славе Св. Арханђела), Станојковић (1 кућа, славе Св. Арханђела) и Перинци (1 кућа, славе Св. Арханђела), сви досељеници непознатог порекла.
• Ризићи (2 куће, славе Св. Димитрија), досељени из Оризара код Куманова кад Дилинци и Мечинци.
• Пасјанци (2 куће, славе Св. Андреју). Старином из Пасјана, живели у Прилепници, одакле су око 1730. године исељени због доласка Албанаца.
• Моравци (1 кућа, славе Св. Николу), досељени после Пасјанаца из Изморника.
• Џаклићи (5 куће, славе Ваведење), досељени око 1800. године из Ораовице код Прешева.
• Пауновићи (2 куће, Св. Никола), досељени са Џаклићима из истог места као рођаци по женској линији.
• Савићи (1 кућа, славе Св. Петку), досељени из Новог Брда, у селу познати под именом Петланци.^[8]
• Стаменковићи (3 куће, славе Св. Николу), досељени из Страже код Гњилана
• Барбарушковци (3 куће, славе Св. Арханђела), пресељени из Доње Будриге око 1830. године као слуге. Господари Џинићи су их силом довели за слуге.
• Врањци (1 кућа, славе Св. Арханђела), исељени из Сурдулице због слабе земље и настанили се прво у Ранилугу, потом живели у Малишеву и Горњем Кусцу као слуге, па око 1860. године прешли у Шилово.
• Жеграни (4 куће, славе Св. Арханђела); пресељени из Жегре око 1870. године.
• Пасјанац (1 кућа, славе Св. Димитрија), протеран са Џинићевог имања из Пасјана и досељен као слуга. Потичу од рода Костића у Пасјану.
• Паћарци (1 кућа, славе Св. Николу); пресељени као слуге 1905. године из Цернице. Потичу од рода Петровића у Церници код Гњилана.
• Врбичани (4 куће, славе Св. Арханђела), Марковићи 1950. године презиме измењено у Петровић. Пореклом из Средске жупе, село Врбичане код Призрена основано од стране краља Милутина за опслуживање манастира Св. Архангели и цркве Св. Никола. Марковићи се досељавају у Шилово око 1890, од којих један брат Илија се сели у село Станишор Данашњи Марковићи.
• Презимена која се јављају у селу су: Гавриловић, Милосављевић, Стојковић, Станковић, Максимовић, Ризић, Трајковић, Тасић, Митровић, Миленковић, Стојановић, Антанасковић, Петровић, Симић, Дејковић, Ђокић, Цветановић, Станојковић, Марковић, Ђорђевић, Павић, Митић, Китановић, Закић, Филиповић, Васић, Јовановић, Панајотовић и друга.

Види још

• Насељена места у Србији