Беноа Манделброт

Беноа Манделброт (фр. ; Варшава, 20. новембар 1924 — Кембриџ, 14. октобар 2010) био је француски математичар пољског порекла.^[1][2][3][4]

Беноа Манделброт
Беноа Манделброт на ТЕД конференцији 2010. године
Датум рођења	(1924-11-20)20. новембар 1924.
Место рођења	Варшава, Пољска
Датум смрти	14. октобар 2010.(2010-10-14) (85 год.)
Место смрти	Кембриџ, Масачусетс,  САД
Образовање	Lycée du Parc, Политехничка школа, Калифорнијски технолошки институт, Универзитет Сорбона
Поље	математика
Познат по	Манделбротовом скупу
Званични веб-сајт

Беноа Манделброт је био водећи научник на пољу фракталне геометрије. Био је професор математике. Иако је измислио појам фрактал, многи делови из Фракталне геометрије природе (The Fractal Geometry of Nature) већ су пре описани од стране других математичара. Свеједно све су те теорије биле сматране изолованима, и неприродним, са неинтуитивним особинама. Манделброт их је успео ујединити у једну јединствену теорију. Такође, он је инсистирао на употреби фрактала као реалних и корисних модела за многе природне феномене, укључујући облик обала и река, структуру биљака, крвних жила и плућа; јата галаксија, Брауново кретање, цене на берзи. Манделброт сматра како су фрактали, у многочему, интуитивнији и природнији, него објекти традиционалне еуклидијанске геометрије. Као што каже у уводу фракталне геометрије природе:

Облаци нису сфере, планине нису стошци, обале нису кругови, лавеж није гладак, нити муња не путује равном линијом.

Биографија

Рођен је у јеврејској породици, у Варшави 1924. године за време Друге пољске републике. Године 1936., док је још био дете, Манделбротова фамилија је емигрирала у Француску. Након завршетка Другог светског рата Манделброт је студирао математику, дипломирају на универзитетима у Паризу и САД^[4], и примајући магистарску диплому у аеронаутици од Калифорнијског технолошког института. Своју каријеру је провео у САД и Француској. Године 1958, започео је 35-годишњу каријеру у IBMу, где је постао IBM Fellow.

Због приступа IBM компјутерима, Манделброт је био један од првих корисника рачунарске графике за креирање и приказивање фракталне геометрије, што је довело до открића Манделбротовог сета 1979. године. Тиме је он успео да покаже како се визуелна комплексност може креирати из једноставних правила. Он је показао да објекти који су се типично сматрали грубим, сложеним или хаотичним, попут облака или морких обала, заправо имају „степен уређености“.^[5] Његова истраживачка каријера обухвата доприносе пољима геологије, медицине, космологије, инжењерства и друштвених наука. Научни писац Артур Кларк сматра Манделбротов сет "једном од најзадивљујућих открића у целокупној историји математике".^[6]

При крају своје каријере, он је био Стерлинг професор математичких наука на Јејл универзитету, где је био најстарији професор који је добио посао у историји Јејла.^[7] Манделброт је такође радио за Пацифичку северозападну националну лабораторију, Université Lillr Nord de France, Институт за напредне студије и Centre National de la Recherche Scientifique. Током своје каријере, он је примио више од 15 почасних доктората и служио у многим научним журналима, као и бројне награде. Његова аутобиографија, The Fractalist, је објављена 2012. године.

Смрт и наслеђе

Манделброт је умро од рака панкреаса у 85. години у хоспицију у Кембриџу, Масачусетс, 14. октобра 2010. године.^[1][8] Реагујући на вест о његовој смрти, математичар Хајнц-Ото Пајтген је рекао: „[Ако] говоримо о утицају унутар математике и применама у науци, он је једна од најважнијих личности у последњих педесет година.“^[1]

Крис Андерсон, кустос ТЕД конференције, описао је Манделброта као „икону која је променила начин на који видимо свет“.^[9] Никола Саркози, председник Француске у време Манделбротове смрти, рекао је да је Манделброт имао „моћан, оригиналан ум који никада није бежао од иновација и разбијања унапред створених схватања [...] његово дело, развијено у потпуности изван мејнстрим истраживања, довело је до модерне теорије информација.“^[10] Манделбротова читуља у часопису The Economist истиче његову славу као „славне личности изван академије“ и хвали га као „оца фракталне геометрије“.^[11]

Почасти и награде

Непотпуни списак награда које је добио Манделброт:^[12]

• 2004 Best Business Book of the Year Award
• AMS Einstein Lectureship
• Barnard Medal
• Caltech Service
• Casimir Funk Natural Sciences Award
• Charles Proteus Steinmetz Medal
• Franklin Medal
• Harvey Prize (1989)
• Honda Prize
• Humboldt Preis
• Fellow, American Geophysical Union
• IBM Fellowship
• Japan Prize (2003)
• John Scott Award
• Légion d'honneur (Legion of Honour)
• Lewis Fry Richardson Medal
• Medaglia della Presidenza della Repubblica Italiana
• Médaille de Vermeil de la Ville de Paris
• Nevada Prize
• Member of the Norwegian Academy of Science and Letters.^[13]
• Science for Art
• Sven Berggren-Priset
• Władysław Orlicz Prize
• Волфова награда за физику (1993)
• Japan Prize (2003)

Библиографија

• Fractals: Form, Chance and Dimension, 1977, 2020
• The Fractal Geometry of Nature, 1982
• Mandelbrot, Benoît B. (1983). The Fractal Geometry of Nature. San Francisco: W.H. Freeman. ISBN 978-0-7167-1186-5.
• Mandelbrot, B. (1959) Variables et processus stochastiques de Pareto-Levy, et la repartition des revenus. Comptes rendus de l'Académie des Sciences de Paris, 249, 613–615.
• Mandelbrot, B. (1960) The Pareto-Levy law and the distribution of income. International Economic Review, 1, 79–106.
• Mandelbrot, B. (1961) Stable Paretian random functions and the multiplicative variation of income. Econometrica, 29, 517–543.
• Mandelbrot, B. (1964) Random walks, fire damage amount and other Paretian risk phenomena. Operations Research, 12, 582–585.
• Fractals and Scaling in Finance: Discontinuity, Concentration, Risk. Selecta Volume E, 1997 by Benoit B. Mandelbrot and R.E. Gomory
• Mandelbrot, Benoit B (1997). Fractals and Scaling in Finance: Discontinuity, Concentration, Risk.. Springer.
• Fractales, hasard et finance, 1959–1997, 1 November 1998
• Multifractals and 1/ƒ Noise: Wild Self-Affinity in Physics (1963–1976) (Selecta; V.N) 18 January 1999 by J.M. Berger and Benoit B. Mandelbrot
• Mandelbrot, Benoît (фебруар 1999). „A Multifractal Walk down Wall Street”. Scientific American. 280 (2): 70. Bibcode:1999SciAm.280b..70M. doi:10.1038/scientificamerican0299-70.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gaussian Self-Affinity and Fractals: Globality, The Earth, 1/f Noise, and R/S (Selected Works of Benoit B. Mandelbrot) 14 December 2001 by Benoit Mandelbrot and F.J. Damerau
• Mandelbrot, Benoit B., Gaussian Self-Affinity and Fractals, Springer: 2002.
• Fractals and Chaos: The Mandelbrot Set and Beyond, 9 January 2004
• Hudson, Richard L.; Mandelbrot, Benoît B. (2004). The (Mis)Behavior of Markets: A Fractal View of Risk, Ruin, and Reward. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-04355-2.
• Mandelbrot, Benoit B (2010). New York: %5bhttp://www.randomhouse.com/highschool/catalog/display.pperl?isbn=9780307389916&view=email_prep Vintage Books%5d, Division of Random House The Fractalist, Memoir of a Scientific Maverick. Проверите вредност параметра |url= (помоћ). ISBN 978-0-307-38991-6.
• Hudson, Richard L.; Mandelbrot, Benoît B. (2004). The (Mis)Behavior of Markets: A Fractal View of Risk, Ruin, and Reward. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-04355-2.
• Mandelbrot, Benoît; Taleb, Nassim (23. 3. 2006). „A focus on the exceptions that prove the rule”. Financial Times. Архивирано из оригинала 23. 10. 2010. г. Приступљено 17. 10. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Види још

• Фрактална димензија