Golosemenice

Golosemenice; Временски распон: devon — danas
	šišarka duglezije ()
Научна класификација
Царство:
Потцарство:	Embryophyta
(нерангирано):
klase
	Cycadopsida — cikasi; Ginkgopsida — ginka; Gnetopsidaa — gnetumi; Pinopsida — četinari;

Golosemenice (lat. ) su biljke sa semenom kod kojih semeni zametak nije zatvoren u listolike organe. Najčešće semeni zametak leži na listu (megasporofilu) unutar šišarke. Listovi golosemenica su veoma različiti: sitni ljuspasti kod tuje; igličasti kod kleke, jele i bora; lepezasti kod ginka i perasto deljeni kod cikasa. Grupa golosemenica obuhvata 4 savremena razdela sa 947 vrsta^[1]. Sve savremene i izumrle golosemenice su drvenaste i višegodišnje biljke, u formi žbuna ili drveta^[2]. Hrane se fotoautotrofno, izuzev dve parazitske vrste — i . Golosemenice su više ili manje prisutne u šumama na svim kontinentima izuzev Antarktika, sa najvećom brojnošću u severnoj cirkumpolarnoj zoni, gde grade biom tajgi. Poznate vrste su borovi, jele, smrče, Pančićeva omorika, ariši, čempresi i ginko. Značaj golosemenica se, sem ekološkog, nalazi i u njihovoj upotrebi u industriji, u ishrani životinja, hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi, zaštiti od erozija.

Укратко Golosemenice Временски распон: devon — danas, Научна класификација ...

[1]

[2]

Golosemenice

Poreklo golosemenica

Sistematika golosemenica

Reference

Spoljašnje veze

Wikiwand - on