Демографија Републике Српске
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
У Републици Српској је просечна густина насељености 47 становника на 2,[1] што је сврстава у ред ретко насељених европских региона. Уз то је, регионални размештај становништва веома неравномеран (нпр. Херцеговина 20 ст/km², а Посавина и Семберија 150 ст/km²), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.
Још у прошлом веку већинско становништво у Босни и Херцеговини је било православно, што показује и попис из 1865. године када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забележено је и пописима у периоду између два светска рата (из 1921. и 1931. године).
У првим пописима у социјалистичкој Југославији 1948, 1951. и 1961. године на подручју СР БиХ Срби су били најбројнија етничка група. Према првом ванредном попису у социјалистичкој Југославији из 1948. године, од укупно 2.565.277 становника у БиХ, Срба је било 1.136.116, или 44,29% становника, Муслимана је било 788.403, или 30,73% становника, а Хрвата је било око 614.123, или 23,94% становника.[2] Према првом редовним попису у социјалистичкој Југославији из 1961. године, од укупно 3.277.948 становника у БиХ, Срба је било 1.406.057, или 42,9% становника, Муслимана је било 842.248, или 25,7% становника, а Хрвата је било око 711.665, или 21,7% становника.[3]
Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати).[4] Према последњем попису у СФРЈ 1991. године на подручју Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине даље је порастао удео Муслимана на око 43,67%, а смањио се удео Срба на око 31,37%, или 1.369.258 Срба од укупно 4.364.574 становника у СР БиХ.[5]
Према попису становништва Босне и Херцеговине из 1991. године број становника износио је 4.364.649. Од тога је Срба било 1.369.883 или 31,38%, Муслимана је било 1.905.274 или 43,65%, Хрвата је било 755.883 или 17,31%,Југословена је било 239.857 или 5,49%, а осталих етничких група 93.752 или 2,14%.[6]
Године 1993. у ратним условима број становника на територији тадашње Републике Српске је процијењен 1.378.852.[7] 1996. године је спроведен попис домаћинстава, избеглица и расељених лица. Тим пописом је регистровано 410.173 домаћинства и број укупног становништва је процењен на 1.391.593 становника. 2000. године је процењена популација од 1.469.182 становника.
- Етнички састав простора данашње Републике Српске по насељима 1961. године
- Етнички састав простора данашње Републике Српске по насељима 1981. године
- Етнички састав простора данашње Републике Српске по насељима 1991. године
- Етнички састав Републике Српске по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
- Етнички састав Републике Српске по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
- Удео Срба у Републици Српској по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
- Удео Муслимана у Републици Српској по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
- Удео Хрвата у Републици Српској по општинама 1991. године (територијална организација из 2013. године)
Remove ads

Према процјени Завода за статистику Републике Српске укупан број становника Републике Српске за 2018. годину износи 1.147.902 становника.[8]
Remove ads
Попис 2013. — подаци за Републику Српску
Због великог броја неправилности током обраде података, и приказаног броја у износу од 198.000 фиктивних становника Република Српска је одлучила да објави сопствене податке о броју становника за своју територију, који су једини валидни и признати резултати од стране власти и институција Републике Српске. Према подацима Републичког завода за статистику у Српској живи 1.170.342 становника од чега 598.530, или 51,14% жена и 571.812, или 48,86% мушкараца.[10][11]
Етнички састав
Од пописаног становништва 82,95% су се изјаснили као Срби, 12,69 као Бошњаци, 2,27 као Хрвати, док су 1,25% из реда осталих, то јест Срба је било 970.857, Бошњака је било 148.477, а Хрвата је било 26.509.[12]
- Етнички састав Републике Српске по општинама 2013. године
- Етнички састав Републике Српске по општинама 2013. године
- Удео Срба у Републици Српској по општинама 2013. године
- Удео Бошњака у Републици Српској по општинама 2013. године
- Удео Хрвата у Републици Српској по општинама 2013. године
Језички састав
Српским језиком говори 982.480 грађана Републике Српске, бошњачким 150.221, а хрватским језиком 17.315 грађана.
- Језички састав Републике Српске по општинама 2013. године
- Језички састав Републике Српске по општинама 2013. године
- Удео српског језика у Републици Српској по општинама 2013. године
- Удео босанског језика у Републици Српској по општинама 2013. године
- Удео хрватског језика у Републици Српској по општинама 2013. године
Верски састав
Да су православне вјероисповјести изјаснило се 969.315 грађана, муслимана је 149.435, а католика 25.763.[13]
- Верски састав Републике Српске по општинама 2013. године
- Верски састав Републике Српске по општинама 2013. године
- Удео православаца у Републици Српској по општинама 2013. године
- Удео муслимана у Републици Српској по општинама 2013. године
- Удео католика у Републици Српској по општинама 2013. године
Број становника по јединицама локалне самоуправе
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у табели је приказан коначан број становника по јединицама локалне самоуправе.[14]
Remove ads
Територијални распоред становништва

Процес индустријализације и модернизације саобраћајне мреже након Другог светског рата нису значајније утицали на просторни размештај градских насеља, али су подстакли процес урбанизације. Наиме, развијени градски центри су се ширили и на околна рурална насеља и истовремено њихов број функција се повећавао. Поред тога, нека рурална насеља попримила су бројне урбане функције (изграђени индустријски погони, отворене трговине, амбуланте, школе, спортски терени и сл.) и имају тенденцију прерастања у градска насеља.
Највеће општине у Српској су (подаци из 2004. године):
- Општина Бања Лука 224.647 становника,
- Општина Бијељина 109.211 стан.,
- Општина Приједор 98.570 стан.,
- Општина Добој 80.464 стан.,
- Општина Градишка 61.440 стан.,
- Општина Зворник 51.688 стан.,
- Општина Прњавор 49.821 стан.,
- Општина Теслић 49.021 стан.,
- Општина Дервента 42.747 стан.,
- Општина Лакташи 40.311 стан.,
- Општина Козарска Дубица 34.916 стан.,
- Општина Требиње 31.299 стан.,
- Општина Нови Град 31.144 стан.,
- Општина Модрича 28.581 стан.,
- Општина Пале 26.959 стан.,
- Општина Фоча 25.489 стан.,
А најмање су:
- Општина Источни Дрвар 62 стан.,
- Општина Петровац 189 стан.,
- Општина Купрес (Република Српска) 483 стан.,
- Општина Источни Мостар 794 стан.,
- Општина Језеро 1.316 стан.,
- Општина Крупа на Уни 1.949 стан.,
- Општина Трново 2.594 стан.,
- Општина Берковићи 2.799 стан.,
- Општина Доњи Жабар 2.912 стан.,
- Општина Устипрача 3.095 стан.,
- Општина Источни Стари Град 3.185 стан.,
- Општина Оштра Лука 3.319 стан.,
- Општина Љубиње 4.258 стан.,
- Општина Осмаци 4.807 стан.,
- Општина Калиновик 4.871 стан.,
- Општина Хан Пијесак 4.902 стан.,
Remove ads
Природно кретање становништва[15]
Тренутна витална статистика[24]
Рођени
- Јануар - Март 2019 = 2.090
- Јануар - Март 2020 = 1.935
- Разлика између броја рођених у 2019. и 2020. години (Јануар - Март) =
-155 (-7,42%)
Умрли
- Јануар - Март 2019 = 4.440
- Јануар - Март 2020 = 3.876
- Разлика између броја умрлих у 2019. и 2020. години (Јануар - Март) =
-564 (-12,70%)
Природни прираштај
- Јануар - Март 2019 = -2.350
- Јануар - Март 2020 = -1.941
- Разлика између природног прираштаја у 2019. и 2020. години (Јануар - Март) =
+409
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads