Јастребац
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јастребац је планина која се налази у средишњем делу Србије, на простору између Ниша, Алексинца, Крушевца, Блаца и Прокупља. Припада родопском планинском систему, што значи да је постала раседањем. Изграђена је од палеозојских шкриљаца и магматских стена.
Јастребац | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Велика Ђулица |
Ндм. висина | 1.491 m |
Координате | 43° 23′ 31″ С; 21° 26′ 57″ И |
Географија | |
Државе | Србија |
Група | Родопске планине |
Масив Јастрепца одвојен је од Копаоника Јанковом клисуром на реци Блаташници. Дели се на Велики и Мали Јастребац. Највиши врхови Великог Јастрепца (уједно и целог масива) су Велика Ђулица (1 491 ), Поглед (1 481 ), Мала Ђулица (1 429 m), Страцимир (1 394 m), Змајевац (1 381 ) итд. Они представљају природну границу између Топлице и Поморавља. На источној страни масива је Мали Јастребац, одвојен од Великог превојем Гребац, са највишим врхом Купињак (946 m). Гребен је дугачак 42 кm и од њега се одвајају широке косе, а најизразитији су према северу врхови Змајевац и Бела стена. Превојем Гребац води пут Прокупље-Крушевац (преко Рибарске Бање).
Планина је хидрографски богата, са токовима који припадају сливовима Јужне Мораве, Топлице и Расине. [1]
Јастребац се одликује обилном листопадном, углавном буковом и четинарском шумом. По лепоти се издвајају резерват белих бреза, али и бројни водени токови, извори и потоци. У околним речицама и потоцима могу се наћи речни ракови и слободна пастрмка, што је знак изузетно чисте воде. За оне који воле природну храну, Јастребац обилује мноштвом самониклог јестивог биља: сремуша, коприве, маслачка, дивљих јагода, јабука и крушака, разних врста јестивих гљива... које је уз добру припрему, изузетно здрава храна.
У подножју Малог Јастрепца са југоисточне стране налазе се Крајковачко језеро и Облачинско језеро.[2]