Винчанска култура
античка европска култура / From Wikipedia, the free encyclopedia
Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу Европе (између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере).[1][2] Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету.[3] Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде[4][5] у источној Србији. Генералним урбанистичким планом развоја Београда, приобални појас Дунава у зони Винче проглашен је археолошким парком. Винчанци су први на свету почели да топе метал. Отпочели су узгој стоке и житарица, прављење керамика и били су вешти трговци.[6]
Винчанска култура | |||
---|---|---|---|
Подручје Винчанске културе | |||
Географија | |||
Регија | Балкан, јужна Европа и средња Европа | ||
Главни локалитет | Винча — Бело брдо | ||
Друштво | |||
Друштвено уређење | земљорадничко | ||
Период | |||
Историјско доба | неолит | ||
Настанак | 4400. п. н. е. | ||
Престанак | 3200. п. н. е. | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
← Старчевачка култура | Културе Бакарног доба → | ||
Портал Археологија |