Бакар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бакар (лат. ) је хемијски елемент са симболом и атомским бројем 29.[4] Спада у прелазне метале,[5] а у периодном систему елемената уврштен је у 4. периоду и прве споредне групе која је по њему и названа група бакра. Бакар је релативно мек метал, може се добро обликовати и доста је чврст. Као одличан проводник топлоте и електричне струје пронашао је многе примене у техници. Осим тога убраја се и у метале за израду кованица. Као слабо реактиван тешки метал, бакар спада у полуплемените метале. Поседује 18 изотопа чије се атомске масе налазе између 58—73. Постојана са само два: 63 и 65.
Бакар је један од ретких метала који се може појавити у природи у директно употребљивом металном облику (самородни метали). То је довело до веома ране људске употребе у неколико региона, од око 8000 пне. Хиљадама година касније, то је био први метал који је истопљен из сулфидних руда, око 5000 пне; први метал који је изливен у облик у калупу, око 4000 пне; и први метал који је намерно легиран са другим металом, калајем, за стварање бронзе, око 3500 пне.[6]
У римско доба, бакар се копао углавном на Кипру, одакле је име метала, од aes cyprium (метал Кипра), касније искварено у cuprum (латински). Coper (староенглески) и copper су изведени из овога, каснији правопис је први пут коришћен око 1530. године.[7]
Уобичајена једињења су соли бакра(II), које често дају плаву или зелену боју минералима као што су азурит, малахит и тиркиз, и коришћене су у великој мери и историјски као пигменти.
Бакар који се користи у зградама, обично за покривање кровова, при чему оксидира и формира зелену патину једињења која се називају вердигрис. Бакар се понекад користи у декоративној уметности, како у свом елементарном металном облику, тако и у једињењима као пигментима. Једињења бакра се користе као бактериостатска средства, фунгициди и средства за заштиту дрвета.
Бакар је неопходан за све живе организме као минерал у исхрани у траговима, јер је кључни састојак комплекса респираторног ензима цитокром ц оксидазе. Код мекушаца и ракова, бакар је саставни део крвног пигмента хемоцијанина, који је замењен хемоглобином у комплексу гвожђем код риба и других кичмењака. Код људи, бакар се налази углавном у јетри, мишићима и костима.[8] Тело одрасле особе садржи између 1,4 и 2,1 mg бакра по килограму телесне тежине.[9]