Војна крајина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Војна крајина или Војна граница (њем. , мађ. , рум. ), била је покрајина која је обухватала јужну пограничну област Хабзбуршке монархије, а касније Аустријског царства и Аустроугарске монархије. Дјеловала је као против упада из Османског царства.
Војна крајина | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1533.—1881. (348 год.) | |||||||||||||
Мапа Војне крајине (означена црвеним обрубом), око 1800. године | |||||||||||||
Земља | Хабзбуршка монархија | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Статус | бивша покрајина | ||||||||||||
Владавина | |||||||||||||
• Облик | војна покрајина | ||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1533. | ||||||||||||
• Укинуто | 1881. (348 год.) | ||||||||||||
|
Када је цар Фердинанд у 16. вијеку основао Крајину, област је подијељена на два округа под посебном војном управом: Хрватска војна крајина и Славонска војна крајина. На почетку, Војна крајина се налазила под јурисдикцијом Хрватског сабора и бана, али, 1627. године, постављена је под непосредну контролу хабзбуршке војске. За више од два вијека, Крајина је задржала потпуну цивилну и војну власт на том подручју, све до њеног укидања 1881. године.
Током 17. вијека, територија је проширена на исток и основане су нове области. Од тада се протезала од средишње Хрватске на западу до Трансилваније на истоку, захватајући територије данашње Хрватске, Србије, Румуније и Мађарске. Током, овог периода, систем одбране је такође промијењен, од модела конвенционалног гарнизона до „војничко-насељеничке” заједнице.
Становници ове области су били познати као граничари (њем. ) или крајишници. Били су колонисти већином Срби, Хрвати и Нијемци, који су се обавезали да бране монархију у замјену за земљишне посједе. Нијемци које је Угарска регрутовала крајем 18. вијека ради насељавања и развоја долине ријеке Дунав, постали су познати као Дунавске Швабе (њем. ). Војни пукови које су формирали досељеници имали су личан разлог да остану и да се боре, а били су упознати са месним тереном и условима. Убрзо су стекли завидну војну репутацију.
Бивши директор гимназије у Винковцима Франц Ваничек је први написао историју Војне крајине у 4 свеске. Прва свеска (можда и остале) је преведена на српски језик.[1]