Грацијан је постављен за конзула 366. године и од оца добио титулу Nobilissimus|nobilissimus puer.[1][5] Дана 4. августа 367. године од оца је добио титулу августа.[6] После Валентинијанове смрти, 17. новембра375. године, војска из Паноније је прогласила за цара Валентинијановог младог сина, Валентинијана II из брака са Јустином.[7]
Грацијан је стао уз овај избор војске; за себе је задржао неке провинције на западу, а помогао да се младом полубрату преда Италија, Илирик и Африка. Но, убрзо се показало да је ова подела само номинална и да стварна власт лежи у Грацијановим рукама.[8]
Грацијан је тако добио управу и над Источним Царством, али је Грацијан, свестан да не може ефикасно управљати, предао власт над источним делом Теодосију I 19. јануара 379. године. Заједничким снагама Теодосије и Грацијан су успели да поразе варваре на Балкану до 382. године.
Валенсове новчанице и новчанице из четвртрог века нове ере могу се видети на југоистоку Србије. Што указује на трговачку комуникацију.
Неколико година Грацијан је тако управљао читавим Царством, али је временом губио утицај, одајући се разним уживањима. Тако су људи из његовог окружења, нарочито милански бискуп Амброзије, остварили велики утицај на управљање државом.
Међу своје телохранитеље Грацијан је уврстио и Алане. Поред тога појављивао се у јавним приликама обучен као скитски ратник. То је изазвало отпор према цару у војсци. Римски војсковођа Магнус Максимус повео је устанак у Британији и напао је Галију са великом војском. Грацијан се тада налазио у Лутецији, па је морао брзо да побегне у Лугдунум. Ту је био издан и био је предат својим противницима. Одмах је убијен, 25. августа, 383. године.[14][15][16][17]
У Грацијаново доба Православље је постало водећа вера у Царству. Под Амброзијевим утицајем, Грацијан је забранио паганске култове у Риму. Сам више није носио обележја врховног свештеника (pontifex maximus) римског паганског култа (што је чак и Константин Велики чинио), а наредио је да се из римског сената уклони олтар богиње Победе.
У сукобу са присталицама Аријевог учења Грацијан се у почетку није истицао, али је касније, под Амброзијевим утицајем, нарочито након објављивања његове полемичке расправе de fide против присталица Арија и донатиста, стао на страну православља и забранио овим јеретицима божију службу.
Curran, John (1998). „Chapter 3: From Jovian to Theodosius”. Ур.: Cameron, A.; Garnsey, P. The Cambridge Ancient History XIII: The Late Empire, A.D. 337–425. Cambridge University Press. стр.78—110. ISBN0-521-30200-5.
Crosby, Daniel J. (2015). „"Arrows Fletched from Our Own Wings": The Early Church Fathers and the "Delphi of the Mind"”. Ур.: Johnston, W. Marshall; Crosby, Daniel J. A Dangerous Mind: The Ideas and Influence of Delbert L. Wiens. Wipf and Stock Publishers. ISBN978-1498203975.
Dill, Samuel (1958). Roman Society in the Last Century of the Western Empire (2nd изд.). Meridian. ISBN978-1346615486.
Grainger, John D (2020). The Roman Imperial Succession. Pen & Sword. ISBN978-1526766045.
Kulikowski, Michael (2019). The Tragedy of Empire: From Constantine to the Destruction of Roman Italy. Harvard University Press. ISBN978-0674660137.
Lee, A. D (2013). From Rome to Byzantium AD 363 to 565. Edinburgh University Press. ISBN978-0-7486-2790-5.
Lenski, Noel Emmanuel (2002). Failure of Empire: Valens and the Roman state in the fourth century A.D. University of California Press. ISBN978-0-520-23332-4.
McEvoy, Meaghan (2013). Child Emperor Rule in the Late Roman West, AD 367–455. Oxford University Press. ISBN978-0199664818.
Medina, Néstor (2018). Christianity, Empire and the Spirit: (Re)Configuring Faith and the Cultural. Brill. ISBN978-9004357365.
Oost, Stewart Irvin (1968). Galla Placidia Augusta. A Biographical Essay. University of Chicago Press. ISBN978-0226630502.
Radde-Gallwitz, Andrew (2018). Gregory of Nyssa's Doctrinal Works: A Literary Study. Oxford University Press. ISBN978-0199668977.
Sivan, Hagith (2011). Galla Placidia: The Last Roman Empress. Oxford University Press. ISBN978-0-19-537912-9.
Testa, Rita Lizzi (2015). „The Famous 'Altar of Victory Controversy' in Rome: The Impact of Christianity at the End of the Fourth Century”. Ур.: Wienand, Johannes. Contested Monarchy: Integrating the Roman Empire in the Fourth Century AD. Oxford University Press. ISBN978-0199768998.
Tomlin, R. (1973). The Emperor Valentinian I. Oxford University Press. [недостајеISBN]