Епархија темишварска је епархија Српске православне цркве са седиштем у Темишвару , где налази и саборна црква епархије . Темишварска епархија је основна верска установа за Србе у Румунији .
Кратке чињенице Епархија темишварска Српска православна црква, Основни подаци ...
Затвори
Архијереј администратор је митрополит Лукијан (Пантелић) , а архијерејски заменик је протојереј-ставрофор Маринко Марков .
Српска саборна црква у Темишвару
Српска патријаршија у 16. и 17. веку
Први писани траговио постојању епархије досежу до 16. века , а тада се јавља у опсегу српске Пећке патријаршије . Значајна је чињеница да су Срби на овим просторима имали развијен црквени живот много пре Велике сеобе 1690. , а један од овдашњих епископа српских , Исаија (Ђаковић) , постао је један од најчвршћих ослонаца придошлом патријарху Арсенију III Чарнојевићу . И по Великој сеоби , и дуго по заснивању Крушедолске (1708 ), односно Карловачке митрополије (1713 ), Темишварска епархија је остала у надлежности Београдске митрополије , све до сједињења Београдске и Карловачке митрополије , у којем је Темишвару припала посебна улога. Наиме, Пожаревачким миром из 1718 . године Аустрија је добила на рачун Турске Банат , Олтенију , део Србије са Београдом , делове Босне и Славоније .
Сматрајући да је Београд сувише близу Турској , београдски митрополит Мојсије (Петровић) је преместио седиште своје митрополије у Темишвар , где је свечано устоличен 1721 . године. По смрти карловачког митрополита Викентија (Поповића) 1726 . године, Мојсије (Петровић) је изабран и за митрополита карловачког , чиме је практично почело уједињавање Српске православне цркве са територије Аустрије . Дакле, митрополит Мојсије (Петровић) је из Темишвара прешао на карловачку митрополитску катедру .
При спровођењу јерархијске поделе у Карловачкој митрополији 1864 . године Темишварска епархија је, као српска , остала у Карловачкој митрополији , с тим што је уступила румунске црквене општине, а преузела српске црквене општине из Арадске епархије . Мешовите црквене општине су додељене према већинској припадности верника.
По мери укидања надлежности Карловачке митрополије , односно њеног укључивања у васпостављену српску Београдску патријаршију после Првог светског рата и Темишварска епархија је постала део уједињене Српске православне цркве . Тадашњи епископ Георгије Летић преместио је седиште из Темишвара у Кикинду . 1931 . године дошло је до арондације између Темишварске и новоуспостављене Епархије банатске (наследница Епархије вршачке ), тако да је прва у потпуности преузела српске вернике у Румунији , а друга у Србији .
Досадашњи епископи ове епархије су:
Неофит, 1608-1613.; син родитеља Милете и Јовке[5]
Исаија, 1640.
Јосиф, 1643-1655; умро и сахрањен у манастиру Партошу.
Теодор, 1643.
Севастијан, 1644-1647.
Михаило, 1681–1687.; епископ темишварски и бечкеречки; дародавац 1691. године Хиландара и Кареје
Василије, 1688.
Јосиф II, после 1688.
Василије, око 1693.
Исаија Ђаковић , 1694–1708.
Константин, "Грк", 1704–1713.; поставио га српски патријарх Калиник.
Хаџи Јоаникије Владисављевић , 1713–1722-1727, 7. октобра, изабран на Синоду у Пећи
Никола Димитријевић , 1728–1744.; до тада епископ Карансебешки
Администратори
Осим тога у неком периоду епархијом су управљали администратори:
Архијерејски заменици
Архијерејски заменици су били:
Епархија темишварска располаже са 55 храма, од којих се један број налази у данас упражњеним парохијама, где Срба има врло мало, или их више уопште нема.
Саборна црква светог Вазнесења Господњег , Темишвар (Timişoara)
Црква Обновљења храма светог великомученика Георгија, Наћфала (Satu Mare)
Црква Преноса моштију светог Николе, Варјаш (Variaş)
Црква Преноса моштију светог Николе, Велики Семпетар (Sânpetru Mare)
Црква Преноса моштију светог Николе, Дињаш (Diniaş)
Црква Преноса моштију светог Николе, Мали Бечкерек (Becicherecu Mic)
Црква Преноса моштију светог Николе , Радимна (Radimna)
Црква Преноса моштију светог Николе, Саравола (Saravale)
Црква Преноса моштију светог Николе , Свиница (Sviniţa)
Црква Преноса моштију светог Николе , Соколовац (Socol)
Црква Преноса моштију светог Николе , Темишвар –Мехала (Timişoara)
Црква Преноса моштију светог Николе , Чанад (Cenad)
Црква Рођења Пресвете Богородице, Торња (Turnu)
Црква Рођења Пресвете Богородице, Фенлак (Felnac)
Црква Рођења светог Јована Крститеља , Кетфељ (Gelu)
Црква Рођења светог Јована Крститеља, Рудна (Rudna
Црква Рођења светог Јована Крститеља , Стара Молдава (Moldova Veche)
Црква Сабора Срба светитеља, Дета (Deta)
Црква светих апостола Петра и Павла , Арад (Arad)
Црква светих апостола Петра и Павла, Дежан (Dejan)
Црква светог арханђела Михаила, Гад Gad, (Рудна)
Црква светог арханђела Михаила, Толвадија (Livezile)
Црква светог арханђела Гаврила , Иванда (Ivanda)
Црква светог арханђела Гаврила , Пожежена (Pojejena)
Црква светог арханђела Гаврила, Ченеј (Cenei)
Црква светог Вазнесења Господњег , Белобрешка (Belobreşca)
Црква светог Вазнесења Господњег, Ђир (Giera)
Црква светог Вазнесења Господњег , Љупкова (Liubcova)
Црква светог Вазнесења Господњег , Мачевић (Măceşti)
Црква светог Вазнесења Господњег, Парац (Parţa)
Црква светог Вазнесења Господњег, Српски Семартон (Sânmartinu Sârbesc)
Црква Васкрсења Христовог , Решица (Reșița)
Црква светог великомученика Димитрија , Дивић (Divici)
Црква светог великомученика Димитрија, Кнез (Satchinez)
Црква светог великомученика Димитрија, Надлак (Nădlac)
Црква светог великомученика Димитрија, Сока (Soca)
Црква светог великомученика Георгија , Златица (Zlatiţa)
Црква светог великомученика Георгија, Кеча (Checea)
Црква светог великомученика Георгија, Краљевац (Cralovăţ)
Црква светог великомученика Георгија , Лукаревац (Lucareţ)
Црква светог великомученика Георгија, Мунара (Munar)
Црква светог великомученика Георгија, Немет (Beregsău Mic)
Црква светог великомученика Георгија, Петрово Село (Petrovaselo)
Црква светог великомученика Георгија, Печка (Pecica)
Црква светог великомученика Георгија, Станчево (Stanciova)
Црква светог великомученика Георгија, Фабрика - Темишвар (Timişoara)
Црква светог кнеза Лазара, Моноштор (Mănăştur)
Црква светог Преображења Господњег , Арад –Гај (Arad)
Црква светог пророка Илије , Лесковица (Lescoviţa)
Црква светог пророка Јеремије , Луговет (Câmpia)
Црква Силаска Светог духа на апостоле, Улбеч (Рeciu Nou)
Црква Успења Пресвете Богородице, Велики Семиклуш (Sânnicolau Mare)
Црква Успења Пресвете Богородице, Дента (Denta)
Црква Успења Пресвете Богородице, Фењ (Foeni)
Црква Успења Пресвете Богородице , Чаково (Ciacova)
"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1937.
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века . Београд: Евро.
Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690) . Загреб.
Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703) . Нови Сад: Матица српска.
Јашин, Саша (2018). Епископ Пантелејмон Живковић . Темишвар: Савез Срба у Румунији.
Јашин, Саша (2020). Архијереји Темишварске епархије . Темишвар: Савез Срба у Румунији.
Јашин, Саша (2020). „Школовање парохијског свештенства и монаштва Епархије темишварске: Историјски пресек” (PDF) . Култура Републике Србије и Срба у Румунији . Београд: Институт за међународну политику и привреду. стр. 155—171.
Кецић, Данило (1999). „Реквирирање звона српских православних храмова Темишварске епархије 1916-1917” . Зборник Матице српске за историју . 59-60: 173—191.
Костић, Слободан (1925). Шематизам Православне српске епархије темишварске у Краљевини Румунији за 1924. годину . Темишвар: Епархијска управа.
Костић, Слободан (1931). Српска црква и школа у Румунији 1930. године . Темишвар: Чендеш.
Костић, Слободан (1932). Статистички преглед Православне српске епархије темишварске за 1932. годину . Темишвар: Епархијска управа.
Костић, Слободан (1938). Гробови епископа и грађана темишварских у православном српском саборном храму темишварском: 1757-1838 . Темишвар: Doina.
Костић, Слободан (1940). Срби у румунском Банату: Историски, бројни, економски-привредни преглед . Темишвар: Дојна.
Попов, Дејан (2015). „Свештенство Епархије темишварске 1797. године (1)” (PDF) . Темишварски зборник . 8 : 91—110.
Попов, Дејан (2017). „Свештенство Епархије темишварске 1797. године (2)” (PDF) . Темишварски зборник . 9 : 127—147.
Попов, Дејан (2018). „Свештенство Епархије темишварске 1797. године (3)” (PDF) . Темишварски зборник . 10 : 177—198.
Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва . Београд: Научна књига.
Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699 . Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790 . Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861 . Нови Сад: Матица српска.
Пузовић, Љиљана И. (2013). „Синђелија Владике Георгија Поповића, издата темишварском свештенику Томи Павлову” . Археографски прилози . 35 : 169—181.
Пузовић, Љиљана И. (2017). „Границе, насеља и парохије Темишварске епархије (1716-1779): Прилог проучавању историје православља у Банату” (PDF) . Зборник Матице српске за историју . 96 : 35—52.
Пузовић, Љиљана И. (2017). „Парохијско свештенство Темишварске епархије средином XVIII века” (PDF) . Темишварски зборник . 9 : 19—39.
Пузовић, Љиљана И. (2018). „Парохијски храмови у Темишварској епархији средином XVIII века” (PDF) . Темишварски зборник . 10 : 29—41.
Пузовић, Љиљана И. (2020). „Темишварска епархија од Пожаревачког мира до Темишварског сабора (1718-1790)” . Осам векова аутокефалије Српске православне цркве . 1 . Београд: Православни богословски факултет. стр. 225—242.
Пузовић, Љиљана И. (2020). „Етничка структура становништва у насељима Темишварске епархије средином XVIII века” (PDF) . Зборник Матице српске за историју . 101 : 19—30.
Пузовић, Љиљана И. (2020). „Цртице из брачног живота народа у Темишварској епархији у XVIII веку” (PDF) . Темишварски зборник . 12 : 85—93.
Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF) . Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду . 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018 .
Станковић, Владан; Спичановић, Владимир (2020). „Срби из Румуније и њихова вера” (PDF) . Култура Републике Србије и Срба у Румунији . Београд: Институт за међународну политику и привреду. стр. 227—241.
Цвркота, Сања (2020). „Новија истраживања о Српској православној епархији темишварској” (PDF) . Култура Републике Србије и Срба у Румунији . Београд: Институт за међународну политику и привреду. стр. 172—191.