Луј XV
краљ Француске / From Wikipedia, the free encyclopedia
Луј XV Љубимац (франц. ,[1] 1710 — 1774) био је праунук Луја XIV, Војвода анжујски 1710—1715, краљ Француске и Наваре у периоду 1715—1774. У почетку владавине био је омиљен владар и тако добио надимак „љубимац“. Међутим, Лујеве друштвене реформе и ратови које је водио нису били успешни, док је приватно живео расипнички и у друштву љубавница. Тиме је изгубио наклоност народа и умро је непопуларан. Време његове владавине карактерише распад апсолутизма и феудализма и опадања привреде.
Луј XV Бурбонски | |
---|---|
Датум рођења | (1710-02-15)15. фебруар 1710. |
Место рођења | дворац Версај, Француска |
Датум смрти | 10. мај 1774.(1774-05-10) (64 год.) |
Место смрти | дворац Версај, Француска |
Гроб | Базилика Сен Дени |
Супружник | Марија Лешћинска |
Потомство | Лујза Елизабета од Француске, Henriette of France, Louise of France, Луј, француски дофен, Marie Adélaïde of France, Victoire of France, Sophie of France, Thérèse of France, Louise Marie of France, Philippe, Duke of Anjou, Charles de Vintimille, Philippe de Narbonne-Lara, Louis, comte de Narbonne-Lara |
Родитељи | Луј, војвода Бургундије Марија Аделаида Савојска |
Династија | Бурбони |
Краљ Француске | |
Период | 1. септембар 1715 — 10. мај 1774. |
Претходник | Луј XIV |
Наследник | Луј XVI |
Његова владавина од скоро 59 година (од 1715. до 1774. године) била је друга најдужа у историји Француске, надмашена је само његовим претходником Лујем XIV, који је владао 72 године (од 1643. до 1715).[2] Године 1748, Луј је вратио Аустријску Холандију, добијену у бици код Фонтеноја 1745. Он је уступио Нову Француску у Северној Америци Великој Британији и Шпанији по завршетку катастрофалног Седмогодишњег рата 1763. Он је инкорпорирао територије Војводства Лорене[3][4][5] и Корзиканске Републике[6][7] у Краљевину Француску. Историчари генерално критикују његову владавину, наводећи како су извештаји о његовој корупцији осрамотили монархију, док су његови ратови исцрпили ризницу и донели малу добит. Мањина научника оспорава ово гледиште, тврдећи да је оно резултат револуционарне пропаганде. Његов унук и наследник Луј XVI наследио је велико краљевство коме су биле потребне финансијске и политичке реформе које ће на крају довести до Француске револуције 1789.