From Wikipedia, the free encyclopedia
Лујо Адамовић (Ровињ, 31. јул 1864 — Дубровник, 19. јул 1935) био је српски ботаничар.
Лујо Адамовић | |
---|---|
Датум рођења | 31. јул 1864. |
Место рођења | Ровињ, Аустријско царство[1] |
Датум смрти | 19. јул 1935. (70 год.) |
Место смрти | Дубровник, Краљевина Југославија |
Студирао је медицину у Бечу и природне науке у Београду и Берлину. Радио је као професор у средњој школи у више места у Србији. После одбране доктората, од 1901. до 1905. године био је професор Велике школе у Београду, а после тога одлази у Беч за доцента.[2]
За време Првог светског рата био је управник Ботаничке баште у Београду.
Проучавао је флору и вегетацију Балканског и Апенинског полуострва, а нарочито је обрадио подручја Србије, Црне Горе, Бугарске и Далмације[3]. Увео је многе појмове у савремену гео-ботаничку науку, на пример вегетацијске појмове псеудомакија и шибљак.
Његова најзначајнија дела су:
Поред ових монографских објављивао је још многе стручне радове у научним часописима (Рад, ЈАЗУ; Глас, САН и др.).
Као и његов претходник и узор Јосиф Панчић вршио је ботаничка путовања по земљи и даље. Да испита његову флору, 1890. године први се попео на Миџор, највиши врх Старе планине. Био је познат у целом свету, природњачка струка га је ценила и често цитирала. Поред теренских истраживања бавио се и доказивањем законитости у развитку и распрострањености биљних врста.
Отац му је био српски педагог и историчар Вицко Адамовић.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.