Мунгоси (лат. ) породица су из подреда мачколиких животиња. Насељавају континенталну Африку и јужну Евроазију. Ова породица је тренутно подељена на две потфамилије, и . обухвата 23 живе врсте које су пореклом из јужне Европе, Африке и Азије, док обухвата 11 врста које потичу из Африке. Мадагаскарски мунгоси из потпородице , која је ендемит Мадагаскара, су се са афроазијским мунгосима налазили у истој породици. Међутим, након анализа ДНК су смештени у породицу . Породица Herpestidae је настала пре око 21,8 ± 3.6 милиона година година у раном миоцену и генетски се разишла у две главне генетске лозе пре 19.1 и 18,5 ± 3.5 милиона година.
Кратке чињенице Научна класификација, Типски род ...
Мунгоси[1]
|
|
|
разни представници породице Herpestidae |
Научна класификација |
Домен: |
Eukaryota |
Царство: |
Animalia |
Тип: |
Chordata |
Класа: |
Mammalia |
Ред: |
Carnivora |
Подред: |
Feliformia |
Инфраред: |
Aeluroidea |
Парвред: |
Viverroidea |
Натпородица: |
Herpestoidea |
Породица: |
Herpestidae Bonaparte, 1845 |
Типски род |
Herpestes
Illiger, 1811 |
Потпородице |
|
|
распрострањеност породице |
Синоними |
- Cynictidae (Cope, 1882)
- Herpestoidei (Winge, 1895)
- Herpestina (Bonaparte, 1845)
- Mongotidae (Pocock, 1920)
- Mongotoidea (Pocock, 1919)
- Rhinogalidae (Gray, 1869)
- Suricatidae (Cope, 1882)
- Suricatinae (Thomas, 1882)
|
Затвори
Претпоставља се да постоји блиска сродност између цибетки и мунгоса.
На острва јужног Јадрана мунгос је насељен почетком 20. века.
Једна од боље проучених врста из ове породице су меркати (лат. ). Они су настањени у Јужној Африци и у полупустињским пределима. Домороци их називају „човечуљцима”. Живе у подземним стаништима, у већим групама.[2][3]
Назив ове породице води поријекло од типског рода Herpestes и таксономски наставка -idae. Енглеска реч "мангус" се писала као "мунгос" у 18. и 19. веку. Име је изведено од назива који се у Индији користи за врсте Herpestes[4][5][6][7]: muṅgūs или maṅgūs на класичном хиндију;[8] muṅgūs на маратхију;[9] mungisa на телугу;[10] mungi, mungisi and munguli на канадски језик.[11]
Мунгоси су дугачки до jednog метрa заједно са репом (24 до 58 cm без репа). Они теже од 320 g до 5 kg.[12] Мунгоси имају дуга лица и тела, мале округле уши, кратке ноге, и дуге шиљате репове. Своје неувлачеће канџе користе се првенствено за копање. Мунгоси, попут коза, имају уске, овуларне зенице. Већина врста има велику аналну мирисну жлезду која се користи за територијално обележавање и сигнализацију репродуктивног статуса. Зубна формула мангоса је 3.1.3–4.1–23.1.3–4.1–2.
Мунгос је хитар је и неумољив: упоран је и никада не оставља свој плен. Мунгос је најпознатији непријатељ страшне и опасне кобре. Без страха јој се супроставља и из двобоја са њом обично излази као победник. Мунгос вешто и хитро избегава отровне зубе змије све док она не скочи на њега. Тада мунгос успева да је зграби за потиљак. Заштићен је својом дебелом кожом и крзном. Египатски мунгос је био света животиња у доба фараона, па су у пирамидама пронађене и мумије мунгоса. Многе врсте мунгоса живе поред човека, како корисне кућне животиње које уништавају пацове и змије, иако понекад нападају и домаће животиње — куниће и живину.
Мунгоси имају рецепторе за ацетилхолин који су, попут рецептора код змија, оликовани тако да се змијски неуротоксин из венома не може везати за њих. Мунгоси су један од четири позната таксона сисара са мутацијама у никотинском ацетилхолинском рецептору које их штите од змијског венома.[13] Њихови модификовани рецептори спречавају везивања α-неуротоксина из змијског отрова. Ови рецептори имају четири засебне, независне мутације. Код мунгоса, ова промена је доводи до јединствене гликозилације.[14]
је било научно име које је предложио Шарл Лусјен Бонапарта 1845. године, који је сматрао да су мунгоси потпородица породице .[15] Године 1864, Џон Едвард Греј је класификовао мунгосе у три потфамилије: , и .[16] Ово груписање је подржао Реџиналд Покок 1919. године, који је називао фамилију .[17]
Генетичка истраживања базирана на анализама једрене и митохондријске ДНК показала су да су сроднији са мадагаскарским месождерима, укључујући фосу и фаналоку.[18][19] се тренутно сматра потфамилијом фамилије .[20]
Више информација Подпородица, Род ...
Подпородица | Род | Врсте | Слика типске врсте |
Herpestinae |
Herpestes Illiger, 1811[21] |
|
|
Atilax Cuvier, 1826[27] |
Мочварни мунгос (A. paludinosus) (Cuvier, 1829)[28] |
|
Cynictis Ogilby, 1833[29] |
Жути мунгос (C. penicillata) (Cuvier, 1829)[28] |
|
Urva Hodgson, 1836[30] |
|
|
Ichneumia Geoffroy Saint-Hilaire, 1837[36] |
Белорепи мунгос (I. albicauda) (Cuvier, 1829)[28] |
|
Bdeogale Peters, 1850[37] |
- Чупорепи мунгос (B. crassicauda) Peters, 1852[38]
- Црноноги мунгос (B. nigripes) Pucheran, 1855[39]
- Џексонов мунгос (B. jacksoni) (Thomas, 1894)[40]
- Сококе мунгос (B. omnivora) Heller, 1914[41][42]
|
|
Rhynchogale Thomas, 1894[43] |
Мелеров мунгос (R. melleri) Gray, 1865[16] |
|
Paracynictis Pocock, 1916 |
Селусов мунгос (P. selousi) (de Winton, 1896) |
|
Xenogale Allen, 1919[44] |
Дугоноси мунгос (X. naso) (de Winton, 1901)[45] |
|
Mungotinae |
Mungos Етјен Жофроа Сент Илер & F. Cuvier, 1795[46] |
|
|
Suricata Desmarest, 1804[49] |
Меркат (S. suricatta) (Schreber, 1776)[50] |
|
Crossarchus Cuvier, 1825 |
- Common kusimanse (C. obscurus) Cuvier, 1825
- Александеров кусиманс (C. alexandri) Thomas & Wroughton, 1907
- Анголски кусиманс (C. ansorgei) Thomas, 1910
- Равноглави кусиманс (C. platycephalus) Goldman, 1984
|
|
Helogale Gray, 1861 |
|
|
Dologale Thomas, 1920 |
Пузаргов мунгос (D. dybowskii) Pousargues, 1894[51] |
|
Liberiictis kuhni Hayman, 1958 |
Либеријски мунгос (L. kuhni) Hayman, 1958 |
|
Затвори
Класификација
Класификација породице Herpestidae:
[† - ознака за изумрли таксон]
- Породица: Herpestidae
- Род: †Kichechia
- Род: †Legetetia
- Род: †Ugandictis
- Потпородица: Herpestinae
- Род: Atilax
- Род: Bdeogale
- Подрод: Bdeogale
- Bdeogale crassicauda (чупорепи мунгос)
- Подрод: Galeriscus
- Род: Cynictis
- Род: Galerella
- Galerella flavescens (анголски витки мунгос)
- Galerella nigrata (црни мунгос)
- Galerella ochracea (сомалијски витки мунгос)
- Galerella pulverulenta (мали сиви мунгос)
- Galerella sanguinea (витки мунгос)
- †Galerella debilis
- †Galerella palaeoserengetensis
- Род: Herpestes
- Род: "Herpestes" <---[још неименован род]
- Род: "Herpestes" <---[још неименован род]
- "Herpestes" vitticollis (пругастоврати мунгос)
- Род: Ichneumia
- Ichneumia albicauda (бјелорепи мунгос)
- †Ichneumia nims
- Род: Paracynictis
- Paracynictis selousi (Селусов мунгос)
- Род: Rhynchogale
- Rhynchogale melleri (Мелеров мунгос)
- Род: Xenogale
- Xenogale naso (дугоноси мунгос)
- Род: †"Herpestes" <---[још неименован род]
- Род: †Leptoplesictis
- †Leptoplesictis aurelianensis
- †Leptoplesictis mbitensis
- †Leptoplesictis namibiensis
- †Leptoplesictis rangwai
- †Leptoplesictis senuitae
- Потпородица: Mungotinae
- Род: Crossarchus (кусиманс)
- Crossarchus alexandri (Александеров кусиманс)
- Crossarchus ansorgei (анголски кусиманс)
- Crossarchus obscurus (обични кусиманс)
- Crossarchus platycephalus (равноглави кусиманс)
- †Crossarchus transvaalensis
- Род: Dologale
- Dologale dybowskii (Пузаргов мунгос)
- Род: Helogale (патуљасти мунгос)
- Helogale hirtula (етиопски патуљасти мунгос)
- Helogale parvula (обични патуљасти мунгос)
- †Helogale kitafe
- †Helogale palaeogracilis
- Род: Liberiictis
- Род: Mungos (мунгос)
- Mungos gambianus (гамбијски мунгос)
- Mungos mungo (пругасти мунгос)
- †Mungos dietrichi
- †Mungos minutus
- Род: Suricata (меркат)
- Suricata suricata (меркат)
- †Suricata major
Филогенетско стабло
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице мунгоси.
Herpestoidea |
Hyaenidae |
|
sensu lato |
Herpestidae |
|
Eupleridae |
|
Herpestidae |
Mungotinae |
|
|
Helogale |
Helogale |
|
sensu stricto |
Dologale |
Dologale dybowskii |
|
|
sensu lato |
Crossarchus |
|
†Crossarchus transvaalensis |
|
|
Crossarchus alexandri |
|
|
Crossarchus ansorgei |
|
|
|
Crossarchus platycephalus |
|
|
Crossarchus obscurus |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Suricata |
|
|
|
|
†Kichechia |
†Kichechia zamanae |
|
†Legetetia |
†Legetetia nandii |
|
†Ugandictis |
†Ugandictis napakensis |
|
Herpestinae |
Herpestes |
|
|
|
|
|
Herpestes semitorquatus |
|
|
Herpestes smithii |
|
|
|
|
|
|
|
†Herpestes lemanensis |
|
|
†Herpestes alaylaii |
|
|
sensu stricto |
†Leptoplesictis |
|
†Leptoplesictis aurelianensis |
|
|
†Leptoplesictis mbitensis |
|
|
†Leptoplesictis namibiensis |
|
|
†Leptoplesictis rangwai |
|
|
†Leptoplesictis senuitae |
|
|
|
|
|
|
"Herpestes" |
"Herpestes" vitticollis |
|
Xenogale |
Xenogale naso |
|
|
|
Atilax |
|
|
|
|
|
Galerella |
Galerella |
|
|
|
Galerella sanguinea |
|
|
Galerella nigrata |
|
|
|
|
Galerella pulverulenta |
|
|
|
|
|
|
|
†Galerella debilis |
|
|
†Galerella palaeoserengetensis |
|
|
sensu stricto |
"Herpestes" |
"Herpestes" ichneumon |
|
†"Herpestes" |
†"Herpestes" abdeialii |
|
|
sensu lato |
|
Ichneumia |
|
Ichneumia albicauda |
|
|
†Ichneumia nims |
|
|
†Ichneumia sp. (KNM LU 613) |
|
|
|
|
|
|
|
|
Rhynchogale |
Rhynchogale melleri |
|
Bdeogale |
(Bdeogale) |
Bdeogale crassicauda |
|
(Galeriscus) |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
(Herpestes sensu lato) |
|
sensu stricto |
|
sensu lato |
|
|
Vaughan, Terry A.; James M. Ryan; Nicholas J. Czaplewski. Mammalogy. стр. 300. ISBN 978-0-7637-6299-5.. Jones & Bartlett Learning.
Valentini, M.B.; Major, J.D. (1714). „Viverra Indica grysea. Mungos”. Museum museorum, oder, Vollständige Schau Bühne aller Materialien und Specereyen. 2 Appendix IX. Franckfurt am Mayn: Johann David Zunners Sel. Erben, und Johann Adam Jungen. стр. 24.
Jerdon, T.C. (1874). „127. Herpestes griseus”. The mammals of India; a natural history of all the animals known to inhabit continental India. London: J. Wheldon. стр. 132—134.
Reeve, W.; Sanderson, D. (1858). „ಮುಂಗಿ, ಮುಂಗಿಸಿ, ಮುಂಗುಲಿ”. A dictionary, Canarese and English (Revised, corrected and enlarged изд.). Bangalore: Wesleyan Mission Press. стр. 787.
Macdonald, D., ур. (2009). The Encyclopedia of Mammals. Oxford: Oxford University Press. стр. 660. ISBN 978-0-19-956799-7.
Barchan, D.; Kachalsky, S., Neumann, D., Vogel, Z., Ovadia, M., Kochva, E. and Fuchs, S. (1992). „How the mongoose can fight the snake: the binding site of the mongoose acetylcholine receptor” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 89 (16): 7717—7721.
Drabeck, D. H.; Dean, A. M.; Jansa, S. A. (2015). „Why the honey badger don't care: Convergent evolution of venom-targeted nicotinic acetylcholine receptors in mammals that survive venomous snake bites”. Toxicon. 99: 68—72. PMID 25796346. doi:10.1016/j.toxicon.2015.03.007.
Bonaparte, C. L. (1845). „Fam. VII. Viverridae”. Catalogo Methodico dei Mammiferi Europei. Milan, Italy: L. di Giacomo Pirola. стр. 8.
Yoder, A. D.; Burns, M. M.; Zehr, S.; Delefosse, T.; Veron, G.; Goodman, S. M.; Flynn, J. J. (2003). „Single origin of Malagasy carnivora from an African ancestor”. Nature. 421 (6924): 434—437. PMID 12610623. doi:10.1038/nature01303.
Linnaeus, C. (1758). „Viverra ichneumon”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (Decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 41. Шаблон:In lang
Cuvier, F. G. (1826). „Vansire”. Ур.: E. Geoffroy Saint-Hilaire; Cuvier, F. G. Histoire Naturelle des Mammifères: avec des figures originales, coloriées, dessinées d'aprèsdes animaux vivans. Tome 5. Paris: A. Belin. стр. LIV.
Cuvier, G. (1829). „Les Mangoustes. Cuv. (Herpestes, Illiger)”. Le règne animal distribué d'après son organisation, pour servir de base à l'histoire naturelle des animaux et d'introduction à l'anatomie comparée. Paris: Chez Déterville. стр. 157—158.
Geoffroy Saint-Hilaire, É. (1817). „De l'Ichneumon. Ichneumon pharaon”. Ур.: Jomard, E. F. Description de l'Égypte, ou, Recueil des observations et des recherches qui ont été faites en Égypte pendant l'éxpédition de l'armée française. Tome II. Paris: Commission des Sciences et Arts d'Egypte. стр. 137—144.
Gray, J.E. (1846). „New species of Mammalia”. The Annals and Magazine of Natural History; Zoology, Botany, and Geology. 18 (118): 211—212.
Peters, W. (1850). „Bdeogale”. Sitzungsberichte der Gesellschaft Naturforschender Freunde zu Berlin: 94.
Gmelin, J. F. (1788). „Viverra mungo”. Caroli a Linné, Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. I (13th aucta, reformata изд.). Lipsiae: Georg Emanuel Beer. стр. 84—85.
Desmarest, A. G. (1804). „Genre Surikate, Suricata Nob.”. Ур.: Deterville, J. F. P. Nouveau dictionnaire d'histoire naturelle appliquée aux arts: principalement à l'agriculture et à l'économie rurale et domestique. 24. Paris: Deterville. стр. 15.
Schreber, J. C. D. (1776). „Viverra suricata”. Die Säugethiere in Abbildungen nach der Natur, mit Beschreibungen. Erlangen: Expedition des Schreber'schen Säugthier- und des Esper'schen Schmetterlingswerkes. стр. CVII.
- „Ichneumon”. (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.