Експлозивно средство постављено испод површине земље или на земљи From Wikipedia, the free encyclopedia
Под појмом мина подразумева се свако средство постављено испод површине земље или на земљи, или у близини земље или друге површине, чија је намена да експлодира услед присуства, близине или контакта са особом или возилом. Ова дефиниција обухвата различите врсте мина и оне се, обично, класификују према циљу за који су намењене или окружењу за које су пројектоване. У нашој војној терминологији постоје дефиниције противпешадијских и противтенковских мина.[1]
Са појавом црног барута, минама се називају подземне коморе са минским пуњењем (за рушење фортификација и прављење пролаза). У 19. веку минама се називају и подводна и сувоземна торпеда, фугасе и пуњења за рушење. У Првом светском рату, минама се називају велика подземна експлозивна пуњења за дизање у ваздух противникове линије фронта, на којима се често радило месецима и детонирана су почетком офанзиве. Појавом специјалних противоклопних експлозивних пуњења, појам мина се у Другом светском рату почиње користити и за сва фабрички израђена експлозивна пуњења са уграђеним средством за паљење, за дејство против људи и возила.[2] Назив мина користи се и за пројектил минобацача. У том случају се говори о артиљеријској мини[3].
У данашње време у жаргону се термин „нагазна мина” генерално односи на уређаје посебно произведене као оружје против особља или возила. Иако су неке врсте импровизованих експлозивних направа (енгл.) погрешно класификоване као мине, термин нагазна мина је обично резервисан за произведене уређаје који су дизајнирани да их користе формалне војне службе, док се користи за сурогатне уређаје постављене или произведене на импровизован начин, укључујући експлозивне материјале, деструктивне, смртоносне, штетне, запаљиве, пиротехничке материјале или хемикалије дизајниране да униште, обогаље, омету или узнемиравају. Они могу да буду инкорпорирани у војне залихе, али се обично припремају од невојних компоненти.[4]
Употреба мина је контроверзна због њиховог потенцијала као неселективног оружја. Оне могу представљати опасност много година након што је сукоб завршен, штетећи цивилима и економији. 78 земаља је контаминирано минама, а сваке године од њих гине 15.000-20.000 људи, док је небројено више осакаћених. Приближно 80% жртава антиперсоналних мина су цивили, при чему су деца најугроженија. Већина погибија се дешава у време мира.[5] Под притиском бројних кампањских група организованих кроз Међународну кампању за забрану нагазних мина, глобални покрет за забрану њихове употребе довео је до Конвенције о забрани употребе, складиштења, производње и трансфера антиперсоналних мина и о њиховом уништењу из 1997. године, што је познато као Отавски уговор. До данас су 164 земље потписале споразум.[6]
Основне компоненте мина јесу:
тело,
упаљач и
експлозивно пуњење.
Тело је кућиште у које се смешта читав склоп мине. Облик и величина тела су од велике важности, као и материјал од којег је израђено. Оно мора да заштити садржај у унутрашњости мине и да буде довољни чврсто за постављање. Најчешће коришћени материјал за тело антиперсоналних мина јесте пластика, метал и дрво у старијим конструкцијама. Упаљач је механизам преко којег мина препознаје врсту циља изнад себе и он шаље импулсе за активирање према детонатору. Основни експлозивни систем је пут којим се иницијација
преноси преко бустера на експлозивно пуњење, које делује на циљ. Ефекат дејства може се остварити хемијском енергијом кумулативног пуњења и кинетичком енергијом фрагментираног кућишта мине.
Противпешадијске мине дефинишу се као врста мина за наношење губитака живој сили, транспортним средствима и за диверзије. У литератури на енглеском језику постоји појам (енгл.). Дословно преведено, значи против људи, против живе силе, против персонала итд. Термин противпешадијска мина до сада је био широко распрострањен у нашој војној науци и пракси. Сам по себи, овај термин указује на нешто што је везано за војника на бојишту, односно војну употребу овог оружја и јасно упућује на то да ово оружје „налази“ своје жртве у време оружаних сукоба и то искључиво у редовима припадника војске, посебно пешадије. Познато је да су мине неселективне, односно да немају могућност ограничења дејства само на одређене – првенствено војне циљеве. Стога у свим оружаним сукобима мине односе знатно већи број цивилних жртава него војних, како у време рата, тако и у време мира. Термин антиперсонална мина указује на обичног човека, цивила као доминантну и неминовну жртву овог оружја. Без обзира колико био оспораван (још једна туђица у нашем језику), термин антиперсонална мина погоднији је за коришћење због своје међународне распрострањености и разумљивости, као и због тога што елиминише све недоумице око адекватности превода. Имајући у виду да је Република Србија ратификовала Отавску конвенцију и да у Закону о потврђивању Отавске конвенције стоји назив антиперсонална мина.
Мине су новији изум и у наоружању армија света постоји изузетно велики број мина различитих по облику, намени, принципу дејства и начину постављања. Заједничко им је да су релативно јефтино и врло ефикасно оружје, да се производе у великом броју земаља, масовно користе и лако постављају, а врло тешко уклањају. Претпоставља се да их има више од сто милиона, а њихово уништавање изузетно је спор, неефикасан и скуп процес који са садашњим интензитетом рада не може окончати ни за сто година.
Пластичне мине званично су забрањене за коришћење у рату због тога што се сматрају опаснијим од металних мина, претежно због тога што их је тешко открити током рата, као и након завршетка. Задају велике повреде жртви која се активирају, а пластику, која остане у телу жртве, тешко је открити.
Радић Владо (2007), Мине, врсте и карактеристике, детекција, разминирање, заштита од мина, уништавање, касетирање и разбацивање. Београд, Војноиздавачки завод
„States parties to the convention”. The Convention on the Prohibition of the Use, Stockpiling, Production and Transfer of Anti-Personnel Mines and on Their Destruction. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2019.
Needham, Joseph (1987). Science and Civilisation in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 7, Military Technology: The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. ISBN9780521303583.
A Guide to Mine Action(PDF) (5th изд.). Geneva, Switzerland: Geneva International Centre for Humanitarian Demining. март 2014. ISBN978-2940369-48-5. Архивирано(PDF) из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 26. 3. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Croll, Mike (2008). Landmines in War and Peace: From Their Origin to the Present Day (Kindle изд.). Casemate Publishers. ISBN9781844685011.
Finaud, Marc; Finckh, Elena; Hardy, Giezendanner (2015). Addressing Improvised Explosive Devices(PDF) (Извештај). United Nations Institute for Disarmament Research. Архивирано(PDF) из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 20. 3. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Adle, Chahryar (2003), History of Civilizations of Central Asia: Development in Contrast: from the Sixteenth to the Mid-Nineteenth Century
Ágoston, Gábor (2005), Guns for the Sultan: Military Power and the Weapons Industry in the Ottoman Empire, Cambridge University Press, ISBN978-0-521-60391-1
Agrawal, Jai Prakash (2010), High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics, Wiley-VCH
Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN978-0-691-13597-7.
Arnold, Thomas (2001), History of Warfare: The Renaissance at War
koichIro, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN978-0-304-35270-8
Cook, Haruko Taya (2000), Japan at War: An Oral History, Phoenix Press
Cowley, Robert (1993), Experience of War, Laurel.
Cressy, David (2013), Saltpeter: The Mother of Gunpowder, Oxford University Press
Crosby, Alfred W. (2002), Throwing Fire: Projectile Technology Through History, Cambridge University Press, ISBN978-0-521-79158-8.
Curtis, W. S. (2014), Long Range Shooting: A Historical Perspective, WeldenOwen.
Earl, Brian (1978), Cornish Explosives, Cornwall: The Trevithick Society, ISBN978-0-904040-13-5.
Easton, S. C. (1952), Roger Bacon and His Search for a Universal Science: A Reconsideration of the Life and Work of Roger Bacon in the Light of His Own Stated Purposes, Basil Blackwell
Grant, R.G. (2011), Battle at Sea: 3,000 Years of Naval Warfare, DK Publishing.
Hadden, R. Lee. 2005. "Confederate Boys and Peter Monkeys." Armchair General. January 2005. Adapted from a talk given to the Geological Society of America on 25 March 2004.
Haines, Spencer (2017). „The 'Military Revolution' Arrives on the Central Eurasian Steppe: The Unique Case of the Zunghar (1676–1745)”. Mongolica: An International Journal of Mongolian Studies. International Association of Mongolists. 51: 170—185.
Harding, Richard (1999), Seapower and Naval Warfare, 1650–1830, UCL Press Limited
Smee, Harry (2020), Gunpowder and Glory
Haw, Stephen G. (2013), Cathayan Arrows and Meteors: The Origins of Chinese Rocketry
Khan, Iqtidar Alam (1996), „Coming of Gunpowder to the Islamic World and North India: Spotlight on the Role of the Mongols”, Journal of Asian History, 30: 41—45.
Khan, Iqtidar Alam (2004), Gunpowder and Firearms: Warfare in Medieval India, Oxford University Press
Khan, Iqtidar Alam (2008), Historical Dictionary of Medieval India, The Scarecrow Press, Inc., ISBN978-0-8108-5503-8
Kinard, Jeff (2007), Artillery An Illustrated History of its Impact
Konstam, Angus (2002), Renaissance War Galley 1470-1590, Osprey Publisher Ltd..
Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN978-981-05-5380-7
Lidin, Olaf G. (2002), Tanegashima – The Arrival of Europe in Japan, Nordic Inst of Asian Studies, ISBN978-8791114120
Lorge, Peter (2005), Warfare in China to 1600, Routledge
Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN978-0-521-60954-8
Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR3105275, doi:10.2307/3105275
Lu, Yongxiang (2015), A History of Chinese Science and Technology 2
May, Timothy (2012), The Mongol Conquests in World History, Reaktion Books
McLahlan, Sean (2010), Medieval Handgonnes
McNeill, William Hardy (1992), The Rise of the West: A History of the Human Community, University of Chicago Press.
Morillo, Stephen (2008), War in World History: Society, Technology, and War from Ancient Times to the Present, Volume 1, To 1500, McGraw-Hill, ISBN978-0-07-052584-9
Needham, Joseph (1971), Science and Civilization in China, Volume 4 Part 3, Cambridge University Press
Needham, Joseph (1976), Science and Civilization in China, Volume 5 Part 3, Cambridge University Press
Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 4, Cambridge University Press, ISBN978-0-521-08573-1
Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN978-0-521-30358-3
Nicolle, David (1990), The Mongol Warlords: Ghengis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane
Nicolle, David (1983), Armies of the Ottoman Turks 1300-1774
Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN978-0-313-33733-8
Norris, John (2003), Early Gunpowder Artillery: 1300–1600, Marlborough: The Crowood Press.
Padmanabhan, Thanu (2019), The Dawn of Science: Glimpses from History for the Curious Mind
Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons.