Петар I Карађорђевић
Краљ Србије (1903—18) и СХС (1918—21) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.[1]
Петар I Карађорђевић | |
---|---|
Датум рођења | (1844-07-11)11. јул 1844. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 16. август 1921.(1921-08-16) (77 год.) |
Место смрти | Београд, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Узрок смрти | Запаљење плућа |
Гроб | Црква Светог Ђорђа на Опленцу |
Супружник | Зорка Карађорђевић |
Потомство | Јелена Карађорђевић, Ђорђе П. Карађорђевић, Александар I Карађорђевић |
Родитељи | Александар Карађорђевић Персида Карађорђевић |
Династија | Карађорђевићи |
краљ Срба, Хрвата и Словенаца | |
Период | 1. децембар 1918. — 16. август 1921. |
Крунисање | 20. (8) септембар 1904. |
Претходник | Функција успостављена |
Наследник | Александар I Карађорђевић |
краљ Србије | |
Период | 15. јун 1903. — 1. децембар 1918. |
Претходник | Александар Обреновић |
Наследник | Функција укинута |
Регент | Александар I Карађорђевић од 24. јуна 1914. |
Чин | Војвода (фелдмаршал) |
Потпис | |
Монограм Петра I, краља Срба, Хрвата и Словенаца Стандарта краља Срба, Хрвата и Словенаца Стандарта краља Србије |
Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је основну школу и гимназију завршио у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској, у женевском заводу Венел-Оливије. Потом се уписује у париски колеџ Сен-Барб и у чувену Војну академију Сен-Сир, коју завршава 1864. године. Карађорђевић у граду Мецу завршава Вишу војну академију и већ 1870. године, као млади француски официр, учествује у Француско-пруском рату, у коме бива и заробљен. Приликом опсаде Меца и битке код Седана, Бизмаркова војска је заробила око сто четири хиљаде француских војника, укључујући и самог Наполeона III. Петар Карађорђевић се из пруског заробљеништва спасао бекством, препливавши готово залеђену реку Лоару (као последица оваквог бега је била реума, која је мучила током целог живота). За заслуге у овом рату Петар је одликован орденом Легије части.[2]
Када је 1875. године букнуо устанак у Херцеговини и Босанској крајини, придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства. из тог разлога и данас лепа варош у југозападном делу Републике Српске, у знака сећања на Карађорђевића, носи име Мркоњић Град.
Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе. Венчање Петра и Зорке обављено је у Цетињском манастиру уз чинодејствовање митрополита Висаријона Љубише. Венчани кум је, наравно преко посредника грофа Орлов Денисова, био руски цар, док је други кум тј. стари сват био војвода Миљан Вуковић.
Петар и Зорка су имали петоро деце, од тога три сина: Ђорђа, Александра и Андрију, као и две ћерке: Јелену и Милену (која је живела само девет дана).
Након смрти оца 1885. године, Петар је постао глава династије Карађорђевић, око чега је водио омањи спор са својим братанцем Алексом. После Мајског преврата и убиства краљице Драге и краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.[3]
Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).[4]
Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.[5] Поред деде Карађорђа је једини владар из династије који је и рођен и умро на територији Србије.