16. август

16. август (16.08) је 228. дан у години по грегоријанском календару (229. у преступној години) До краја године има још 137 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 1717 — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.
• 1777 — Америчке снаге предвођене генералом Џоном Старком су поразили британску и брунсвичку војску под командом Фридриха Баума у бици код Бенингтона.
• 1780 — Британска војска предвођена генералом Чарлсом Корнволисом је нанела тежак пораз америчкој војсци под командом Хорејшија Гејтса у бици код Камдена у Америчком рату за независност.
• 1812 — Амерички генерал Вилијам Хал је предао Британцима Форт Детроит без борбе.
• 1819 — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.
• 1858 — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.
• 1919 — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представника Демократске странке и Социјалдемократске партије.
• 1953 — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ.
• 1960 — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике.
• 1960 — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012.
• 1974 — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.
• 1994 — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.
• 1995 —
  • Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта.
  • Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија.
• 1997 — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.
• 1999 — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.
• 2000 — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавајући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде.
• 2002 — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.
• 2003 — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

Рођења

• 1832 — Вилхелм Вунт, немачки психолог, филозоф и лингвиста, познат као зачетник експерименталне психологије. (прем. 1920)
• 1845 — Габријел Липман, луксембуршко-француски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1908). (прем. 1921)
• 1878 — Исидор Бајић, српски композитор, педагог и издавач. (прем. 1915)
• 1892 — Харолд Фостер, канадско-амерички цртач и сценариста стрипова. (прем. 1982)
• 1904 — Вендел Мередит Стенли, амерички биохемичар и вирусолог, добитник Нобелове награде за хемију (1946). (прем. 1971)
• 1905 — Марија Октјабрскаја, прва од само две жене тенкиста које су одликоване титулом Хероја Совјетског Савеза. (прем. 1944)
• 1913 — Менахем Бегин, израелски политичар, 6. премијер Израела, добитник Нобелове награде за мир (1978). (прем. 1992)^[1]
• 1920 — Чарлс Буковски, амерички књижевник. (прем. 1994)^[2]
• 1928 — Ен Блајт, америчка глумица и певачица.
• 1929 — Бил Еванс, амерички џез пијаниста и композитор. (прем. 1980)
• 1929 — Хелмут Ран, немачки фудбалер. (прем. 2003)
• 1933 — Џули Њумар, америчка глумица.
• 1942 — Џон Чалис, енглески глумац. (прем. 2021)
• 1946 — Лесли Ен Ворен, америчка глумица и певачица.
• 1950 — Неда Украден, српска певачица.
• 1950 — Мирко Цветковић, српски економиста и политичар, премијер Србије (2008—2012).
• 1953 — Мирослав Миша Алексић, српски музичар, најпознатији као басиста групе Рибља чорба. (прем. 2020)
• 1954 — Џејмс Камерон, амерички редитељ, сценариста и продуцент.
• 1958 — Анџела Басет, америчка глумица.
• 1958 — Мадона, америчка музичарка и глумица.^[3]
• 1962 — Стив Карел, амерички глумац, комичар, продуцент, сценариста и редитељ.
• 1963 — Кристин Кавана, америчка глумица. (прем. 2014)
• 1965 — Горан Баре, хрватски музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Мајке.
• 1968 — Славиша Јокановић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1968 — Матеја Свет, словеначка алпска скијашица.
• 1970 — Фабио Казартели, италијански бициклиста. (прем. 1995)
• 1974 — Дидје Киш, швајцарски алпски скијаш.
• 1974 — Никола Куљача, српски ватерполиста.
• 1980 — Ванеса Карлтон, америчка музичарка.
• 1983 — Никос Зисис, грчки кошаркаш.
• 1985 — Кристин Милиоти, америчка глумица и певачица.
• 1986 — Одри Битони, америчка порнографска глумица.
• 1987 — Ана Мандић, српска глумица.
• 1989 — Муса Сисоко, француски фудбалер.
• 1990 — Филип Кљајић, српски фудбалски голман.
• 1990 — Рина Савајама, јапанско-британска музичарка, глумица и модел.
• 1992 — Дијего Шварцман, аргентински тенисер.^[4]
• 1996 — Рашад Вон, амерички кошаркаш.
• 2001 — Јаник Синер, италијански тенисер.
• 2002 — Талија Рајдер, америчка глумица.

Смрти

• 1921 — Петар I Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. и потом до смрти, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. (рођ. 1844)
• 1949 — Маргарет Мичел, америчка књижевница. (рођ. 1900)
• 1956 — Бела Блашко, амерички филмски глумац мађарског порекла. (рођ. 1882)
• 1973 — Селман Ејбрахам Ваксман, амерички микробиолог пореклом украјински Јеврејин. (рођ. 1888)
• 1974 — Наталија Бјелајац, рођено име Антонија Јаворник (Марибор, 1893 – Београд, 1974) била је српска хероина, болничарка и наредник српске војске у Балканским и Првом светском рату.
• 1975 — Жак Конфино, лекар и писац. (рођ. 1892)^[5]
• 1977 — Елвис Пресли, амерички музичар. (рођ. 1935)
• 1984 — Душко Радовић, српски писац. (рођ. 1922)
• 1993 — Стјуарт Гренџер, амерички глумац. (рођ. 1913)
• 2002 — Сабри ел Бана, палестински герилски вођа, познатијег као Абу Нидал.
• 2003 — Иди Амин Дада, угандски диктатор. (рођ. 1923)
• 2005 — Александар Гомељски, руски кошаркаш и тренер. (рођ. 1928)
• 2016 — Жоао Авеланж, бразилски спортиста, представник Бразила у МОК-у и дугогодишњи председник ФИФА. (рођ. 1916)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „Menachem Begin | prime minister of Israel”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Charles Bukowski | Biography, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Morley, Paul (16. 3. 2008). „Madonna and Prince hit 50 this year. No need not to celebrate, says Paul Morley”. The Observer. Приступљено 28. 6. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „Tennis Diego Schwartzman - ESPN”. m.espn.com (на језику: енглески). Приступљено 28. 6. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 369.