Покераши преусмерава овде. За амерички филм погледајте страницу Покераши (филм).
Покер је популарна карташкаигра у којој се играчи са затвореним или делимично затвореним картама кладе у средишњи пот. Пот осваја особа са најјачом комбинацијом карата или особа која је повисила улог, а остали су одустали. Покер се игра широм света, али на неким местима се правила могу разликовати. Док се најранији познати облик игре играо са само 20 карата, данас се обично игра са стандардним шпилом, иако се у земљама где су кратки пакети уобичајени, може играти са 32, 40 или 48 карата.[1] Тако се покер игре разликују по конфигурацији шпила, броју карата у игри, броју подељених с лицем нагоре или лицем надоле, и броју који деле сви играчи, али све имају правила која укључују једну или више рунди клађења.
У већини модерних покер игара, прва рунда клађења почиње тако што један или више играча направи неки облик принудне опкладе (блинд или анти). У стандардном покеру, сваки играч се клади према рангу за који верује да његова рука вреди у поређењу са другим играчима. Радња се затим одвија у смеру казаљке на сату, јер сваки играч заузврат мора или да се уклопи (или да „позове“) максималну претходну опкладу, или да одустане, губећи износ улог до сада и сву даљу укљученост у руци. Играч који одговара опклади такође може да „повиси” (повећа) опкладу. Рунда клађења се завршава када сви играчи или позову последњу опкладу или одустану. Ако сви осим једног играча одустану у било којој рунди, преостали играч узима пот без потребе да открије своју руку. Ако више од једног играча остане у игри након последње рунде клађења, одиграва се обрачун где се откривају руке, а играч са победничком руком узима пот.
Са изузетком почетних мандаторних опклада, новац се самовољно ставља у пот од стране играча који било верује да опклада има позитивну очекивану вредност или који покушава да блафира друге играче из различитих стратешких разлога. Дакле, док исход било које одређене руке значајно укључује случајност, дугорочна очекивања играча одређена су њиховим акцијама изабраним на основу вероватноће, психологије и теорије игара.
Покер је постао популаран од почетка 20. века, и прерастао од пре свега рекреативне активности ограничене на мале групе ентузијаста до широко популарне активности, како за учеснике тако и за гледаоце, укључујући онлајн приступ,,[2] са многим професионалним играчима и вишемилионским наградама за турнире.[3]
О историји покера се може дебатовати. Налик је Персијској игри ас нас, и могуће су персијски морнари пренели у Њу Орлеанс.[4] Име је пореклом настало од француске речи , која је пореклом из Немачке речи . Није јасно порекло покера и веза са играма ових назива. Игра је повезана са истим пореклом ренесансне игре примеро и француског брелана. Енглеска игра браг, јасно настала од брелана, а укључивала је блефирање. Могуће је да су све ове игре допринеле стварању покера каквог знамо данас.
За разлику од уобичајене верзије покера, студ са седам карата појавио се тек средином 19. века, и углавном га је проширила америчка војска.[5] Постао је основни производ у многим коцкарницама након Другог светског рата, а популарност је порасла са појавом Светске серије покера 1970-их.[6]
Тексашки холдем и друге друштвене игре картама почеле су да доминирају сценом коцкања у наредних неколико деценија. Телевизијски пренос покера је био посебно снажан утицај на повећање популарности игре на прелазу миленијума, што је резултирало бумом покера неколико година касније између 2003. и 2006. Данас је игра постала изузетно популарна забава широм света.
Постоје разне варијације покера као што су тексас холдем, стад и бадуги.[7][8][9]Најпопуларнија варијација је Тексас Холдем, а на другом месту по популарности се налази Омаха.
У чланку из јануара 2015.[13] објављеном у часопису Science, група истраживача углавном са Универзитета Алберта објавила је да су „у суштини углавном решили“ хедс-ап лимит Тексашког Холдема својим развојем Сефијус покерског бота. Аутори су тврдили да би Сефијус у просеку губио највише 0,001 великих блиндова по игри од свог противника најгорег случаја, и да је стратегија тако „близу оптималној“ да „не може бити статистички значајно надмашена током људског века играча покера."[14]
"History of Poker" in Roya, Will (2021). Card Night: Classic Games, Classic Decks, and the History Behind Them. Black Dog & Leventhal Publishers. стр.203. ISBN9780762473519.
"History of Poker" in Roya, Will (2021). Card Night: Classic Games, Classic Decks, and the History Behind Them. Black Dog & Leventhal Publishers. стр.203. ISBN9780762473519.
Reuven and Gabrielle Brenner, and Aaron Brown, A World of Chance: Betting on Religion, Games, Wall Street, Cambridge University Press (2008), 978-0-521-88466-2
Stephen Longstreet, Win or Lose: A Social History of Gambling in America, Bobbs-Merrill (1977), 978-0-672-52253-6
Aaron Brown, The Poker Face of Wall Street, John Wiley & Sons (2006), 978-0-470-12731-5
David G. Schwartz, Roll the Bones: The History of Gambling, Gotham (2007), 978-1-59240-316-5
Timothy O'Brien, Bad Bet: The Inside Story of the Glamour, Glitz, and Danger of America's Gambling Industry, Crown Business (1998), 978-0-8129-2807-5
Williamson, G. R. (15. 5. 2012). Frontier Gambling. G.R. Williamson. ISBN9780985278014. Приступљено 16. 12. 2018— преко Google Books.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Henry G. Bond (ed.), Bohn's New Handbook of Games, Henry F. Anners (1850)
Hildreth, J. (1836) Dragoon Campaigns to the Rocky Mountains, Wiley & Long, New York: mentions poker
Green, Jonathan H. (1843). Exposure of the Arts and Miseries of Gambling, Philadelphia: Zieber
Cowell, Joe (1844). Thirty Years Passed Among the Players in England and America
Anners, Henry F. (1845) Hoyle’s Games: refers to Poker or Bluff, 20-deck Poker, and 20-deck Poke
Bohn, Henry George (1850) New Handbook of Games: stated the rules of poker in print for the first time
Dick, Willium B. (1866) The American card player
Trumps (1868) The Modern Pocket Hoyle New York: Dick & Fitzgerald
Steinmetz, Andrew (1870) The Gaming Table: Its Votaries and Victims, London: Tinsley Brothers
Schenck, Robert C. (1872)Rules for Playing Poker, private circulation
Winterblossom, Henry T (1875) The Game of Draw Poker Mathematically Illustrated
„Industry Overview”. Indian Gaming: The National Information Site of the American Indian Gaming Industry. Liberty Lake, Washington: ArrowPoint Media, Inc. 2017. Приступљено 11. 7. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)