From Wikipedia, the free encyclopedia
Прва пандемија куге била је прва историјски забележена пандемија куге у Старом свету, заразне болести коју изазива бактерија Јерсинија пестис. Такође се назива раносредњовековна пандемија. Почела је Јустинијановом кугом 541. и трајала је до 750. или 767. године; из историјских записа идентификовано је најмање петнаест или осамнаест великих таласа куге после Јустинијанове куге.[1][2][3] Пандемија је најтеже и најчешће захватила Средоземни басен, али је заразила и Блиски исток и северну Европу,[4] а потенцијално и источну Азију.[5] Име римског цара Јустинијана I понекад се примењује на читав низ епидемија куге у касној антици.
Пандемија је најпознатија од свог првог и последњег избијања: Јустинијанове куге –, коју је описао савремени римски историчар Прокопије, и куге у Напуљу из касног 8. столећа коју је описао напуљски историчар Јован Ђакон у следећем веку (за разлику од много каснија напуљска куга). Други извештаји савременика пандемије укључени су у текстове Евагрија Схоластика, Јована Ефеског, Гргура Турског, Павла Ђакона и Теофана Исповедника; изгледа да је већина веровала да је куга божанска казна за људска недела.[4]
Рани арапски извори бележе да је куга била ендемска у Нубији и Абесинији.[6] Сведочанство Прокопија, који каже да је куга почела у Пелузију на истоку делте Нила, а затим се проширила на Александрију.[7] Према Питеру Сарису, „геополитички контекст раног шестог века“, са аксумско-римским савезом против Химијара и Персије, „био је вероватно кључни предуслов за преношење куге из Африке у Византију“. [6]
Према епископу – хроничару Тура крајем 6. века, Григорију Турском, постојале су бројне епидемије куге у Краљевству Франака након што је Јустинијанова куга погодила лат. (Арл) и околни регион крајем 540-их година.Становници погођених подручја прибегли су процесијама, молитвама и бдењима.[8]
Године 582. Гргур Турски извештава о епидемији у лат. (Нарбон). Према његовим речима, већина становника Албија 584. умрла је од избијања куге.[8]
Године 590. Гргур бележи још једну епидемију куге у лат. (Вивиерс) и код лат. (Авињон) у исто време када је куга избила у Риму под папом Пелагијем II.[8]
Ове пошасти су погодиле Византијско царство, Западну Азију, Сирију и Месопотамију[9] и Византијско царство, Западну Азију и Африку.[10]
Године 610, Чао Јуанфанг је поменуо ендемску кугу „малигног бубоа“ која је описана као „нагло јавља са високом температуром заједно са појавом снопа чворова испод ткива“.[11] Сун Симо, који је умро 652. године, такође је поменуо „малигни бубо“ и кугу која је била уобичајена у Лингану (Гуангдонг). Оле Бенедиктов тврди да је то био изданак прве пандемије куге која је стигла на кинеску територију око 600.[5]
Историчар Лестер Литл сугерише да је, баш као што је црна смрт довела до скорог нестанка кметства у западној Европи, прва пандемија довела је до краја ропства, барем у Италији и Шпанији.[12] Студија из 2019, међутим, сугерише да прва пандемија куге није била главни узрок демографских, економских, политичких и друштвених промена широм Европе и Блиског истока од 6. до 8. века нове ере и да су горње процене смртности од пандемије није подржан историјским, археолошким, генетским и палинолошким доказима.[13]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.