Привреда Бугарске
From Wikipedia, the free encyclopedia
Привреда Бугарске функционише на принципима слободног тржишта, има велики приватни сектор и мањи јавни. Бугарска је индустријска земља са више средњим приходима према Светској банци,[9] Европској унији, Светској трговинској организацији, организацији за европску безбедност и сарадњу и организација за црноморску економску сарадњу. Бугарска привреда је забележила значајан раст (416%) почев од 13,15 милијарди долара (номинално, 2000)[10] и достигавши процењени бруто домаћи производ од 67,9 милијарди долара (процењени 2019) или 171,185 милијарди, БДП по становнику од 24.595 УСД (процена 2019),[11] просечна бруто месечна зарада од 1349 лева (690 евра, децембар 2019)[12] и нето просечна месечна зарада (прилагођена животним трошковима) од 1505 УСД (2019).[13] Национална валута је лев, везан за евро по стопи од 1,95583 лева за 1 евро.[14] Лев је најјача и најстабилнија валута у источној Европи.[15][16]
Привреда Бугарска | |
---|---|
Валута | лев евро |
Фискална година | календарска година |
Чланство у организацијама | ЕУ, СТО, БСЕЦ |
Статистика | |
БДП (номинална) | $68 милијарде (2020)[1] |
БДП раст | 3.1% (2018), 3.4% (2019) −6.2% (2020), 4.3% (2021)[2] |
БДП по становнику | $11.350 (2021)[3] |
БДП по сектору | пољопривреда: 5.1% индустрија: 27.5% услуге: 67.4% (2016)[4] |
Инфлација (ИПЦ) | 1.2% (2020) 2.5% (2019) 2.6% (2018) |
Размена | |
Извоз | $33.314 милијарде (2018)[5] |
Извозна добра | одећа, обућа, гвожђе и челик, машине и опрема, горива, пољопривреда, дуван, ИТ компоненте |
Главни извозни партнери | Немачка (15.7%) Италија (8.7%) Румунија (8.15%) Румунија (5,9%) Турска (7.95%) Грчка (6.21%) Француска (3.97%) Белгија (3.52%) Холандија (2.77%) Шпанија Пољска (2.42%) Велика Британија (2.39%) САД (2.2%) Чешка (2.08%) Аустрија (1.83%) Србија (1.79%) Мађарска (1.66%) Русија (1.5%) Северна Македонија (1.23%) (2018)[6] |
Увоз | $36.290 милијарди (2018)[7] |
Увозна добра | машине и опрема; метали и руде; хемикалије и пластика; горива, минерали и сировине |
Главни увозни партнери | Немачка (11.7%) Русија (8.38%) Италија (7.23%) Румунија (6.62%) Турска (6.48%) Шпанија (4.61%) Грчка (4.21%) Кина (4.01%) Холандија (3.49%) Мађарска (3.32%) Пољска (3.24%) Француска (2.7%) Чешка (2.48%) Аустрија (2.31%) Белгија (2.26%) Србија (1.89%) Египат (1.55%) Словачка (1.51%) (2018)[8] |
СДИ stock | $46,92 милијарде (2017) |
Бруто спољни дуг | $42,06 милијарди (Децембар 2017) |
Јавне финансије | |
Расходи | 36.3% (2019) |
Кредитни рејтинг | 68 59 |
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима |
Најјачи сектори у привреди су енергетика, рударство, металургија, машиноградња, пољопривреда и туризам. Примарни индустријски извоз су одећа, гвожђе и челик, машине и рафинисана горива.[17]
Софија је главни град и економско срце Бугарске и дом већине највећих бугарских и међународних компанија које послују у земљи, као и бугарске народне банке и берзе.
Пловдив је други по величини град и има једну од највећих привреда у Бугарској.
Варна је трећи по величини град у Бугарској и највеће градско и приморско одмаралиште на бугарском приморју. Варна је међу бугарским градовима са најбољим економским учинком и најбржим растом.
Бугарска привреда се значајно развила у последњих 26 година, упркос свим потешкоћама након распада Савета за узајамну економску помоћ 1991. Почетком 1990-их, спори темпо приватизације у земљи, контрадикторне владине пореске и инвестиционе политике и бирократија задржали су директна страна улагања међу најнижим у региону. Укупна страна улагања од 1991. до 1996. износила су 831 милион долара.
У децембру 1996. Бугарска се придружила Светској трговинској организацији. После тога, међутим, у годинама од 1997. Бугарска је почела да привлачи значајне стране инвестиције. Само у 2004. страним компанијама је уложено преко 2,72 милијарде евра. Године 2005. економисти су приметили успоравање директног страног улагања на око 1,8 милијарди евра, што се углавном приписује крају приватизације главних државних предузећа.
Након придруживања Европској унији 2007. Бугарска је забележила врхунац страних инвестиција од око шест милијарди евра. Ниска продуктивност и конкурентност на европском и светском тржишту, због неадекватног финансирања истраживања и развоја, и даље остају значајна препрека страним улагачима.[18] Ипак, према најновијем годишњем извештају института за економска истраживања бугарске академије наука, просечна зарада у Бугарској је четвртина просечне зараде у Европској унији и требало би да буде два пута већа када у формули се израчунава продуктивност рада.[19]
Током Светске економске кризе, Бугарска је забележила пад своје привреде за 5,5% 2009. године, али је брзо обновила позитиван ниво раста на 0,2% 2010, за разлику од осталих балканских земаља.[20] Међутим, раст је и даље био слаб током наредних година, а БДП је достигао ниво пре кризе тек 2014.[21]