Селим I
From Wikipedia, the free encyclopedia
Селим I (осм. тур. , тур. − I. Selim; звани Јавуз — Храбри, 10. октобар 1470 — Чорлу, 22. септембар 1520) је био османски султан од 1512. до 1520.[1] Селим I се поред свог деде Мехмеда II Освајача и свог сина Сулејмана I Величанственог сматра за једног од најбољих султана Османског царства.
Јавуз Султан Селим I | |
---|---|
Пуно име | Селим од Бајазита |
Датум рођења | (1470-10-10)10. октобар 1470. |
Место рођења | Амасија, Османско царство |
Датум смрти | 22. септембар 1520.(1520-09-22) (49 год.) |
Место смрти | Чорлу, Османско царство |
Гроб | Џамија Селим Јавуз |
Религија | Ислам |
Супружник | Ајше Хатун II, Sultanija Ajše Hafsa |
Потомство | Сулејман Величанствени, принц Муса, принц Коркут Султанија Хатиџе, Султанија Шах, Султанија Бејхан, Султанија Хафизе, Фатма Султанија |
Родитељи | Бајазит II Гулбахар Хатун |
Династија | Османска династија |
9. Султан Османског царства | |
Период | 24. април 1512. — 22. септембар 1520. (8 год.) |
Крунисање | 24. април 1512. |
Претходник | Бајазит II |
Наследник | Сулејман I |
Халиф ислама | |
Период | 1517. — 22. септембар 1520. (3 год.) |
Крунисање | 1517. |
Претходник | Ел Мутавакил III |
Наследник | Сулејман I |
Принц-Гувернер Трапезунт санџака | |
Период | 1487. — 1511. (24 год.) |
Кад је ступио на престо 1512. године, сместа је убио неколико своје браће и нећака. Венеција, Угарска и Русија су брзо послали своје поклисаре, да осигурају постојеће споразуме о миру. Селим I се концентрисао на Царство шиитских Сафавида, подручје данашњег Ирана и Азербејџана, које је било под владавином Шаха Исмаила. Султан је систематски прогањао шиитско становништво свога Царства и дао их је на хиљаде побити. Године 1514. године дошло је до битке између Селима I и Исмаила, у којој су Турци победили. Наредне године прикључио је султан Селим I источну Анадолију.[2] и Курдистан своме Царству.
Селим није морао заузимати све градове борбом, јер становништво било већином сунитског вјеровања те се зато приклони на страну султана.
Када се султан 1516. године спремао поновно на војни поход против Персије, открио је да се мамелучки (египатски) султан Канзух ел Гхури, ставио на страну персијског шаха Исмаилу. Војске су се судариле код мјеста Алепо у Сирији. Египћани су били потучени, а њихов султан убијен. На његово мјесто је изабран Турман Беј као нови мамелучки султан. Селим је затим успео да заузме Каиро. Туман Беј је побегао у подручје делте Нила одакле се бранио уз помоћ бедуина. Коначно, био је издан и Селим I га је погубио.
Тако је Селим завладао Египтом, а потчинио му се и владар Меке, Баракат. Султан је повјерио свом пашеногу по имену Мехмед Гирау, кану Крима, задатак да брани Исток Османског царства од Персијанаца и Шиита, који су дизали устанке. 1519. године Селим је планирао освајање Родоса са новоизграђеном поморском флотом.
Селим је преминуо 22. септембра 1520. године. Покопан је у једном турбету у Константинопољу. Његов наследник Сулејман I је тамо касније изградио познату Сулејман-џамију.