Хонгконг
град је који је заједно с Макаом, једна од две специјалне административне области Народне Републике Кине / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хонгконг (кин: 香港, енгл. ), званично Хонгконг специјална административна област Народне Републике Кине (традиционални кинески: 中華人民共和國香港特別行政區, кантонски: Heūng góng (помоћ·инфо), стандардни мандарински: , изговор: Сјангканг) град је који је заједно с Макаом, једна од две специјалне административне области Народне Републике Кине. Град има једну од најлибералнијих привреда на свету и велики је међународни финансијски и трговински центар. Један је од најгушће насељених градова на свету са 6.544 становника по квадратном километру 93,6% су етнички Кинези, а 6,4% остале групе.[6] Некада је био британска колонија, а данас је под управом Кине, под политиком „једна земља, два система“. Граду је уставом додељен релативно висок степен аутономије; на пример, он задржава свој правни систем, валуту, обичаје, трговачка преговарачка права и имиграционе законе. Хонгконг је задржао чак и своје правило да се вози по левој страни улице. Једино су одбрана и дипломатски односи под управом централне владе у Пекингу.
Хонгконг специјална административна област Народне Републике Кине | |
---|---|
Крилатица: нема | |
Главни град | Хонгконг |
Службени језик | кинески и енглески[note 2] |
Владавина | |
— Председник | Леунг Чун-инг |
Историја | |
Независност | Враћен Кини 1. јула 1997. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 1.103 km2 (169) |
— вода (%) | 4,60[3] |
Становништво | |
— 2016.[4] | 8.712.730 (101) |
— густина | 7.899,12 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Хонгконшки долар[5] |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +8 |
Интернет домен | |
Позивни број | +852 ¹ |
Смештен на јужној обали Кине и окружен је делтом Бисерне реке и Јужним кинеским морем.[7] Познат је по својој небодерској архитектури и великој природној луци. С површином од 1.104 и седам милиона становника, једно је од најгушће насељених подручја на свету.[8] Хонгконшка Хан кинеска већина потиче углавном из градова Гуангџоу и Тајшан у суседној покрајини Гуангдонг.[9]
Хонгконг је постао колонија Британске империје након првог опијумског рата (1839–42). Изворно ограничене острвом Хонгконг, до 1898. границе колоније постепено су ширене на полуострво Каулун и Нове територије. У доба Другог светског рата, током рата на Пацифику био је окупиран од стране Јапана. Године 1945. Британија је поново успоставила своју власт до 1997, када је Кина успоставила суверенитет.[10][11] Област је током колонијалног доба прихватила политику минималне интервенције власти под етиком позитивног неинтервенционизма.[12] То раздобље снажно је утицало на садашњу културу Хонгконга, који се често описује као место где „Исток сусреће запад“.[13] Образовни систем је до реформи имплементираних 2009.[14] био слободно утемељен на енглеском систему.[15]
Иако је део Кине, Хонгконг функционише као самостална држава, са својим законима, валутом, спортским репрезентацијама, док према остатку Кине и данас постоје гранични прелази и наплата царине. Хонгкинг има друкчији политички систем од континенталне Кине.[16] Хонгконшко независно судство делује под системом обичајног права.[17][18] Темељни закон Хонгконга је уставни документ који прописује „висок степен аутономије“ у свим питањима осим спољашњих односа и одбране, и управља политичким системом територије.[19][20] Премда располаже с растућим вишестраначким системом, уски круг бирачког тела контролише половину легислатуре. Изборни одбор с 800 чланова бира шефа администрације Хонгконга, тј. шефа владе.[21][22]
Као једно од водећих светских међународних финансијских средишта, Хонгконг располаже са значајном капиталистичком економијом услуга, коју карактеришу ниске пореске стопе и слободна трговина, док је валута, Хонконшки долар, према промету девета на свету.[23] Недостатак простора условио је гушћу изградњу, што је Хонгконг развило као средиште модерне архитектуре и град с највећим постотком небодера.[24][25] Збијен простор такође је довео до високо развијене транспортне мреже са стопом кориштења јавног превоза изнад 90%,[26] највишом на свету.[27]