Bakar(II) oksid

Bakar(II) oksid ili kupri oksid (CuO) je viši oksid bakra. U obliku minerala poznat je kao tenorit.

Bakar(II) oksid
IUPAC ime
Drugi nazivi	Kupri oksid
Identifikacija
CAS registarski broj	1317-38-0 Y
PubChem[1][2]	14829
ChemSpider[3]	144499 Y
UNII	V1XJQ704R4 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	GL7900000
Jmol-3D slike	Slika 1 Slika 2
Svojstva
Molekulska formula	CuO
Molarna masa	79,545 g/mol
Agregatno stanje	crni do smeđeg praha
Gustina	6,315 g/cm3
Tačka topljenja	1326 °C, 1599 K, 2419 °F
Tačka ključanja	2000 °C, 2273 K, 3632 °F
Rastvorljivost u vodi	nerastvoran
Rastvorljivost	rastvoran u amonijum hloridu, kalijum cijanidu nerastvoran u alkoholu, amonijum hidroksidu, amonijum karbonatu
Energijska barijera	1,2 eV
Indeks prelamanja (nD)	2,63
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	monoklinična, mS8[4]
Kristalografska grupa	C2/c, #15
Konstanta rešetke	a = 4,6837, b = 3;4226, c = 5;1288
Konstanta rešetke	α = 90°, β = 99,54°, γ = 90°
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	−156 kJ·mol−1
Standardna molarna entropija So298	43 J·mol−1·K−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	Fischer Scientific
EU-klasifikacija	Štetan (Xn) Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks	Nije na listi
NFPA 704	0 2 1
Tačka paljenja	Nezapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Bakar(II) sulfid
Drugi katjoni	Nikl(II) oksid Cink oksid
Srodna jedinjenja	Bakar(I) oksid
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Hemija

Bakar(II) oksid je crni čvrst materijal sa jonskom strukturom. On se topi iznad 1200 °C uz delimičan gubitak kiseonika. On se može formirati zagrevanjem bakra na vazduhu:

2 Cu + O₂ → 2 CuO

Ovde se on formira zajedno sa bakar(I) oksidom kao sporednim proizvodom; tako da je bolje da se priprema zagrevanjem bakar(II) nitrata, bakar(II) hidroksida ili bakar(II) karbonata:

2 Cu(NO₃)₂ → 2 CuO + 4 NO₂ + O₂

Cu(OH)₂ (s) → CuO (s) + H₂O (l)

CuCO₃ → CuO + CO₂

Bakar(II) oksid je amfoterni oksid, te se rastvara u mineralnim kiselima kao što su hlorovodonična kiselina, sumporna kiselina ili azotna kiselina, čime se formiraju odgovarajuće bakar(II) sali:

CuO + 2 HNO₃ → Cu(NO₃)₂ + H₂O

CuO + 2 HCl → CuCl₂ + H₂O

CuO + H₂SO₄ → CuSO₄ + H₂O

On reaguje sa koncentrovanim alkalijama da formira odgovarajuće kupratne soli:

2 XOH + CuO + H₂O → X₂[Cu(OH)₄]

On se može redukovati do metalnog bakra koristeći vodonik ili ugljen monoksid:

CuO + H₂ → Cu + H₂O

CuO + CO → Cu + CO₂

Laboratorijski metod za pripremu bakar(II) oksida je elektroliza vode koja sadrži natrijum bikarbonat na umerenom naponu sa bakarnom anodom. Sakupi se proizvedena smeša bakar hidroksida, baznog bakar karbonata i bakar karbonata i zagreva se.