Celuloza

Celuloza je prirodni makromolekul koji nastaje fotosintezom.^[2] Sastoji se od anhidrida glukoze empirijske formule (C₆H₁₀O₅)_n . Celuloza pripada grupi polisaharida koji predstavljaju do 80 % suve materije biljnog sveta, a među kojima je celuloza najznačajnija.

Celuloza[1]
Identifikacija
CAS registarski broj	9004-34-6 Y
EC-broj	232-674-9
MeSH	Cellulose
Svojstva
Molekulska formula	(C6H10O5)n
Agregatno stanje	beli prah
Gustina	1.5 g/cm3
Tačka topljenja	razlaže se
Rastvorljivost u vodi	nije rastvoran
Opasnost
EU-indeks	nije listiran
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Skrob
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Potpunom hidrolizom celuloze dobija se D – glukoza

(C₆H₁₀O₅)_n +nH₂O = nC₆H₁₂O₆

Osnovu celuoloze čine ustvari, dva anhidrida D – glukoze, koji su vezani glukozidnom vezom i čine molekul celobioze. Ispitivanjem se došlo do zaključka da je celuloza polisaharid izgrađen od velikog broja molekula D – glukoze, povezanih glukozidnom vezom.

Celuloza u dodiru sa vodom bubri, utoliko više ukoliko je više amfornih područja u vlaknu. Od količine apsorbovane vode zavise mehaničke osobine celuloze, tj. veće bubrenje smanjuje mehaničku otpornost. Organski rastvarači izazivaju slabije bubrenje od vode.^[3]

Polarni rastvarači (hloroform) pokazuju veću moć penetracije u vlakna celuloze, od nepolarnih rastvarača (ugljendisulfid). Sposobnost upijanja vlakna pojačana je posle tretiranja sa 20 % natrijum hidroksida.