Mi opioidni receptor

μ-opioidni receptori (MOR) su klasa opioidnih receptora sa visokim afinitetom za enkefaline i beta-endorfine, a niskim afinitetom za dinorfine. Oni su još poznati kao μ opioidni peptidni (MOP) receptori. Prototipični agonist μ receptora je opijumski alkaloid morfin; μ (mi) prefiks označava morfin.

edit

Opioidni receptor, mi 1
Identifikatori
Simboli	OPRM1; MOR1; KIAA0403; OPRM
Vanjski ID	OMIM: 600018 MGI: 97441 HomoloGene: 37368 IUPHAR: μ GeneCards: OPRM1 Gene
Ontologija gena Molekularna funkcija • aktivnost rodopsinu sličnog receptora • receptorska aktivnost • aktivnost mi-opioidnog receptora Celularna komponenta • endoplazmatični retikulum • Goldžijev aparat • ćelijska membrana • integralno sa ćelijskom membranom • membrana • integralno sa membranom Biološki proces • prenos signala • signalni put G-protein spregnutog receptora • G-proteinska signalizacija, spregnuta sa cikličnim nukleotidnim sekundarnim glasnikom • sensorna percepcija • ponašanje • negativna regulacija ćelijske proliferacije
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta	Čovek	Miš
Entrez	4988	18390
Ensembl	ENSG00000112038	ENSMUSG00000000766
UniProt	P35372	Q8CH75
RefSeq (mRNA)	NM_000914	XM_001052051
RefSeq (protein)	NP_000905	XP_001052051
Lokacija (UCSC)	Chr 6: 154.4 - 154.61 Mb	Chr 10: 3.33 - 3.59 Mb
PubMed pretraga

Tipovi

Postoje tri detaljno opisane varijante μ opioidnog receptora, mada je 10 splajsnih varijanti poznato kod čoveka.^[1][2] Više se zna o μ₁ opioidnom receptoru nego o drugim tipovima. TRIMU 5 je selektivni agonist μ₂ receptora.^[3]

μ₃ varijanta je opisana 2003.^[4] Ona je responzivna na opijatne alkaloide, ali ne na opioidne peptide.^[5]

Lokacija

Oni mogu da budu izraženi bilo presinaptički ili postsinaptički u zavisnosti od ćelijskog tipa. μ-receptori su izraženi uglavnom presinaptički u centralnoj sivoj masi.

Aktivacija

Aktivni i neaktivni μ-opioidni receptor.^[6]

MOR može da posreduje akutne promene neuronske pobudljivosti obustavom inhibicije presinaptičkog GABA oslobađanja. MOR aktivacija proizvodi različite efekte u dendritskim bodljama u zavisnosti od agonista. To je primer funkcionalne selektivnosti μ receptora.

Aktivacija μ receptora agonistom kao što je morfin uzrokuje analgeziju, sedaciju, neznatno smanjenje krvnog pritiska, svrabež, mučninu, euforiju, umanjenu respiraciju, miozu i umanjenje motiliteta creva što često dovodi do konstipacije. Neke od tih nuspojava, kao što je sedacija, euforija i umanjena respiracija, obično postaju manje izražene sa razvojem tolerancije. Analgezija, mioza i umanjenje motiliteta creva ostaju.

Deaktivacija

Kao i kod drugih G protein-spregnutih receptora, signalizacija mi opioidnog receptora se prekida putem nekoliko različitih mehanizama. Oni su pojačani sa hroničnom upotrebom, što dovodi do rapidne tahifilaksije.^[7] Najvažniji regulatorni proteini mi opioidnog receptora su β-arestini arestin beta 1 i arestin beta 2,^[8][9][10] i RGS proteini RGS4, RGS9-2, RGS14 i RGSZ2.^[11][12]

Dugotrajna upotreba ili visoke doze opioida mogu takođe da dovedu do dodatnih mehanizama tolerancije. To obuhvata umanjenje izražavanja gena mi opioidnog receptora, tako da se broj receptora prisutnih na ćelijskoj površini smanjuje. Ovo se razlikuje od kratkotrajne desenziticije indukovane β-arestinima ili RGS proteinima.^[13][14][15] Još jedna dugotrajna adaptacija na upotrebu opioida može da bude povišeno izražavanje glutamata i drugih puteva u mozgu koji mogu da imaju suprotno dejstvo opioidima, i da umanjuju efekte opioidnih lekova putem promena nizvodnih puteva, nezavisno od aktivacije mi opioidnog receptora.^[16][17]