Opioidni receptor

Opioidni receptori su grupa G protein-spregnutih receptora sa opioidima kao ligandima. Endogeni opioidi su dinorfini, enkefalini, endorfini, endomorfini i nociceptin. Opioidni receptori su ~40% identični sa somatostatinskim receptorima (SSTR).

GPCR

Dimerna struktura ljudskog k opioidnog G protein spregnutog receptora u kompleksu sa JDTic[1]
Identifikatori
Simbol	7tm_1
Pfam	PF00001
InterPro	IPR000276
PROSITE	PDOC00210
Dostupne PDB strukture: Pfam structures PDB RCSB PDB; PDBe PDBsum strukturni pregled

Otkriće

Sredinom 1960-tih, postalo je očevidno iz farmakoloških studija da opijatni lekovi deluju na specifičnim receptorskim mestima, i da je verovatno da postoji više takvih mesta.^[2] Ti receptori su prvo identifikovani kao specifični molekuli putem upotrebe studija vezivanja liganda, u kojima je za opijate obeležene sa radioizotopima nađeno da se vezuju za moždane membranske homogenate. Prva takva studija je objavljena 1971, koristeći ³H-levorfanol.^[3] Kandas Pert i Solomon H. Snider su 1973. objavili prvu detaljnu studiju μ opioidnog receptora, koristeći ³H-nalokson.^[4] Ta studija se smatra prvim definitivnom potvrdom postojanja opioidnog receptora, mada su dve druge studije objavljene kratko posle toga.^[5][6]

Prečišćavanje

Prečišćavanje receptora je proizvelo dodatne potvrde o njegovom postojanju. Prvi pokušaj da se prečisti receptor se sastojao od upotrebe novog antagonista opioidnog receptora, hlornaltreksamina, za koji je bilo pokazano da se vezuje za opioidni receptor.^[7] Karuso et al.^[8] su 1980. prečistili deterdžentom-ekstraktovanu komponentu membrane mozga pacova koja se ispira sa specifično vezanim ³H-hlornaltreksaminom.

Glavni podtipovi

Postoje četiri glavna podtipa opioidnog receptora:^[9]

Receptor	Podtipovi	Lokacija[10]	Funkcija [10]
delta (δ) OP1 (I)	δ1, δ2	mozak Varolijev most amigdala mirisni mozak duboki korteks	analgezija antidepresivni efekti fizička zavisnost
kapa (κ) OP2 (I)	κ1, κ2, κ3	mozak hipotalamus centralna siva masa klaustrum kičmena moždina substantia gelatinosa	kičmena analgezija sedacija mioza inhibicija ADH oslobađanja disforija
Mi (μ) OP3 (I)	μ1, μ2, μ3	mozak korteks (lamine III i IV) talamus centralna siva masa kičmena moždina substantia gelatinosa intestinalni trakt	μ1: supraspinalni analgezija fizička zavisnost μ2: respiratorna depresija mioza euforija umanjena GI motilnost fizička zavisnost μ3: nepoznato
Nociceptinski receptor OP4	ORL1	mozak korteks amigdala hipokampus septal nuclei habenula hipotalamus kičmena moždina	anksioznost depresija apetit razvoj tolerancije na μ agoniste

(I). Ime je bazirano na redosledu otkrivanja.

Povezano

• Opioidni antagonist