SH2 domen

SH2 domen (Src Homolog 2) je strukturno konzervirani proteinski domen sadržan unutar Src onkoproteina^[2] i mnogih drugih intracelularnih proteina za prenos signala.^[3] Njegovo prisustvo u proteinu mu pomaže da pronađe druge proteine putem prepoznavanja fosforilisanog tirozina na drugom proteinu.

Kristalografska struktura SH2 domena. Struktura se od velike beta ravni (zeleno) oivičene sa dva alfa-heliksa (narandžasto i plavo).[1]
Identifikatori
Simbol	SH2
Pfam	PF00017
InterPro	IPR000980
SMART	SH2
PROSITE	PDOC50001
SCOP	1sha
Superfamilija	1sha
OPM protein	1xa6
CDD	cd00173
Dostupne PDB strukture: Pfam structures PDB RCSB PDB; PDBe PDBsum strukturni pregled

Uloga

Protein-protein interakcije imaju važnu ulogu u ćelijskom rastu i razvoju. Modularni domeni, koji su podjedinice proteina, posreduju proteinske interakcije putem identifikacije kratkih peptidnih sekvenci.^[4] Te peptidne sekvence određuju partnere za vezivanje svakog proteina. Jedan od prominentnijih domena je SH2 domen.

SH2 domeni imaju vitalnu ulogu u ćelijskoj komunikaciji. Njegova dužina je aproksimativno 100 aminokiselina, i on je nađen unutar 115 humanih proteina. Njegova struktura se sastoji od dva alfa heliksa i jedne beta ravni. Istraživanja su pokazala da on ima visok afinitet za ostatke fosforilisanog tirozina, i poznato je da prepoznaje sekvencu sa 3-6 aminokiselina unutar peptidnog motiva.

Vezivanje i fosforilacija

SH2 domeni tipično vezuju fosfrilisani ostatak tirozina u kontekstu dužeg peptidnog motiva unutar ciljnog proteina. SH2 domeni predstavljaju najveću klasu poznatih domena za pTyr prepoznavanje.^[5][6]

Do fosforilacije ostataka tirozina u proteinu dolazi tokom prenosa signala i izvršavaju je tirozinske kinaze. Fosforilacija supstrata tirozinskim kinazama deluje kao prekidač koji inicira vezivanje za protein koji sadrži SH2 domen. Intimnost odnos između tirozinskih kinaza i SH2 domena takođe podržava njihova koordinirana pojava u toku evolucije eukariota.

Raznovrsnost

SH2 domeni nisu prisutni kod kvasaca i izgleda da je granica između protozoa i životinja u organizmima poput amebe Dictyostelium discoideum.^[7]

Detaljna bioinformatička analiza SH2 domena kod čoveka i miševa je pokazala da postoji 120 SH2 domena unutar 115 proteina kodiranih ljudskim genomom,^[8] što odslikava brzu evolucionu ekspanziju SH2 domena.

Veliki broj struktura SH2 domena je bio rešen, i nokaut miševi mnogih SH2 proteina su bili napravljeni.^[9]

Primeri

Humani proteini koji sadrže ovaj domen su:

• ABL1; ABL2
• BCAR3; BLK; BLNK; BMX; BTK
• CHN2; CISH; CRK; CRKL; CSK
• DAPP1
• FER; FES; FGR; FRK; FYN
• GRAP; GRAP2; GRB10; GRB14; GRB2; GRB7
• HCK; HSH2D
• INPP5D; INPPL1; ITK; JAK2; LCK; LCP2; LYN
• MATK; NCK1; NCK2
• PIK3R1; PIK3R2; PIK3R3; PLCG1; PLCG2; PTK6; PTPN11; PTPN6; RASA1
• SH2B1; SH2B2; SH2B3; SH2D1A; SH2D1B; SH2D2A; SH2D3A; SH2D3C; SH2D4A; SH2D4B; SH2D5; SH2D6; SH3BP2; SHB; SHC1; SHC3; SHC4; SHD; SHE
• SLA; SLA2
• SOCS1; SOCS2; SOCS3; SOCS4; SOCS5; SOCS6; SOCS7
• SRC; SRMS
• STAT1; STAT2; STAT3; STAT4; STAT5A; STAT5B; STAT6
• SUPT6H; SYK
• TEC; TENC1; TNS; TNS1; TNS3; TNS4; TXK
• VAV1; VAV2; VAV3
• YES1; ZAP70