Suhoj

Suhoj (ruski: ) je veliki ruski proizvođač aviona. Kompanija je najpoznatija po svojim vojnim avionima, ali se od nedavno polako orijentiše i ka civilnom, komercijalnom tržištu.

OAO Suhoj (ruski: )
Vrsta preduzeća	Projektovanje i proizvodnja
Delatnost	Aeronautika, vojna industrija, vazduhoplovstvo
Godina osnivanja	29. jul 1939. godine Moskva, Rusija
Osnivač(i)	Pavel Osipovič Suhoj
Sedište	Moskva
Rukovodioci	Fedorov Aleksej Inokentjevič
Proizvod(i)	Vojne i civilne avione
Usluge	projektuje vojne i civilne avione
Broj zaposlenih	26.177 (2011)
uredi

Sukhoi Superjet 100 (Campeche, Mexico) 2015

Istorijat

Zgrada OAO „OKB Suhoj“ u Moskvi

Dana 29. jula 1939. Pavel O. Suhoj^[1] je imenovan za glavnog projektanta Fabrike aviona N^o135 u Harkovu, sa zadatkom da uspostavi masovnu proizvodnju BB-1/Su-2 bombardera. Istovremeno, projektni biro Suhoj dobio je zvanične sudske registracije i od 1940. godine se locira na aerodromu u Podmoskovlju. U ratnom periodu biro se premešta iz Moskve do kraja rata, kada se ponovo vraća u Moskvu. U periodu od 1940. do 1949. godine u birou se radi na projektima nekoliko aviona: Su-6 i Su-8 oklopnih jurišnih aviona, i dva prototipa lovaca Su-1 i Su-3 za borbu pri visokim brzinama i velikim visinama. Lovac Su-7 je bio opremljen raketnim akceleratorom koji je mogao da se uključuje i isključuje u toku leta. Prvi avion na mlazni pogon u ovom birou (ujedno i prvi u Sovjetskom Savezu) je projektovan 1946, imao je oznaku Su-9, poleteo sa dva RD-10 malazna motora, a kasnije i njegove modifikacije Su-11, sa motorima TR-Liulka 1 - prvi ruski mlazni motor.

Do 1948. godine bila su završena dva aviona Su-15 i Su-17, bili su to, u to vreme najsavremeniji avioni koji su mogli da dostignu brzinu zvuka (Mah 1). Avion Su-17 je bio prvi sovjetski supersonični avion. Oba ova aviona su kao prvi u svetu bili opremljeni sedištima za katapultiranje pilota u slučaju nužne potrebe.

Bez obzira na ove uspehe, Vlada je 1948-49. donela odluku da smanji sredstva za razvoj vojnog vazduhoplovstva, pa je shodno tome projektantski biro Suhoj zatvoren u novembru 1949. Međutim, posle smrti Staljina, 14. maja 1953, obnovljen je projektni biro Suhoja kao OKB-1 (eksperimentalni konstruktorski biro-1). Novembra 1953. biro dobija svoju proizvodnu osnovu, da bi u februaru 1954, bio preimenovan u OKB-51. U septembru 1953. su prijavljena dva projekta novih aviona sa strelastim (kosim) krilima i delta (trouglastim) krilima sa supersoničnim brzinama od 1800 km/h. U proleće 1956. avion Su-7 sa AL-7F motorom kojim je pilotirao V. N. Mahalin postignuta je brzina od 2070 km/h preko 2 Maha.^[2] Eksperimentalni avioni T-431 i T-405 (Su-9) postavili su nekoliko svetskih rekorda, a Su-9 je postao lovac-presretač Su-11. Posle zatvaranja projekta „3 Maha“ T-37 (T-3M), sa motorom na mlazni pogon P-15B, novi lovac-presretač T-58 (Su-15), je stvaran pod maskom modernizacije aviona Su-11.

Eksperimentalni bombarder T-4 projektovan za brzinu preko 3 Maha, građen je od titanijuma i nerđajućeg čelika visoke čvrstoće, takođe se prvi put u Sovjetskom Savezu na ovom avionu primenjuje daljinski sistem upravljanja zasnovan na elektromehanici i elektronici. Verzija bombardera T-4 sa promenljivom geometrijom krila T-4M, je 1970. godine pobedila na konkursu za strateški bombarder, a T-4MS je izašao pobednik na takmičenju za supersonični izviđački avion dugog dometa, ali je u serijsku proizvodnju otišao Tupoljev Tu-160.

Serijski avioni kao što su lovaci-bombarderi Su-7B i Su-17, taktički bombarder Su-24 i jurišni bombarder Su-25 doneli su veliku slavu sovjetskoj vazduhoplovnoj industriji, ovi avioni pored toga što su korišćeni u VVS bili su i značajan izvozni posao Sovjetskog Saveza. Kao kruna ove etape razvoja OKB Suhoja je svakako, svetski poznat lovac Su-27. Njegovo projektovanje je započeto pod upravom P. O. Suhoja, ali su ga završili njegovi naslednici.

Posle smrti P. O. Suhoja, OKB-51 dobija i zvanično ime prema svom osnivaču i naziva se „OKB Suhoj“. Firmu nastavlja da vodi dugogodišnji bliski saradnik P. O. Suhoja, Jevgenij A. Ivanov.^[1] koji je i za života P. O. Suhoja obavljao gotovo sve menadžerske poslove. Na čelu firme je bio od 1975. do 1983. godine kada ga nasleđuje Mihail P. Simonov^[1] takođe dugogodišnji projektant firme Suhoj. On vodi firmu do 1999. godine kada rukovođenje preuzima Mihail A. Pogosjan^[1] takođe stasao u firmi Suhoj^[3]

Ovaj period je bio veoma težak za firmu „Suhoj“ s obzirom da se raspao Sovjetski Savez, prestalo je državno subvencioniranje projekata, a to je najznačajniji deo aktivnosti avio-industrijskog kompleksa kakav je „Suhoj“, u zemlji je došlo do tranzicije a zbog opšteg siromašenja zemlje izostale su i porudžbine vojnih aviona, tako da su se morali tražiti i alternativni proizvodi. No i pored toga AHK „Suhoj“ je izbacio seriju veoma dobrih vojnih aviona Su-30; Su-32; Su-33; Su-34; Su-35; Su-37; Su-39; zatim akrobatske avione Su-26; Su-29; Su-31; poljoprivredni avion Su-38; školsko-trenažni avion Su-49; putničke avione Su-80; Suhoj Superdžet 100; i na kraju projekt supersoničnog poslovnog aviona Su-21.

Organizaciono „Suhoj“ je postala holding kompanija kao otvoreno akcionarsko društvo koje se sastoji iz više organizacionih delova tj. fabrika.

Struktura holding kompanije Suhoj

Avijaciona holding kompanija „Suhoj“ (ruski: ) ima sledeću strukturu:^[4]

• OAO „OKB Suhoj“
• ZAO „Civilni avioni Suhoj“
• OAO KnAAPO „Jurij Gagarin“
• OAO NAPO „Čkalov“
• OAO NPK „Irkut“
• OAO TANTK „Beriev“

Po odluci ruske vlade Avijaciona holding kompanija „Suhoj“ je 2006. godine integrisana u novu „Ujedinjenu avio-proizvodnu korporaciju“.

Galerija slika

• 
  Laki bombarder Su-2 (1937)
• 
  Avioni Su-7 i Su-17 (1955) i (1966)
• 
  Avion Su-24 sa promennjivom geometrijom krila (1970)
• 
  Lovac Su-27 (1977)
• 
  Lovac presretač Su-30 (1989)
• 
  Višenamenski borbeni avion Su-35 (1988)
• 
  Eksperimentalni avion Su-47 (1997)
• 
  Akrobatski avion Su-26 (1991)
• 
  Putnički avion SUPERJET 100 (2008)

Popis Suhojovih aviona

U dugogodišnjoj istoriji koja je trajala više decenija, OKB Suhoj je stvorio oko 100 tipova aviona i njihovih modifikacija, od kojih je više od 60 tipova serijski proizvođeno, a ukupan broj proizvedenih aviona je prešao brojku od 10.000 primeraka. Više od 2.000 aviona isporučeno je u 30 zemalja širom sveta. Avionima sa oznakom Su je postavljeno više od 50 svetskih rekorda. Popis aviona koji su projektovani i izrađeni u OKB Suhoj prikazani su nadalje.

Vojni avioni Su-1/(I-330) (1940) Su-2/ANT-51 (1937) ŠB (1940) Su-3/(I-360) (1942) Su-4 (1941) Su-5 (1944) Su-6 (1942) Su-7 (1944) Su-8/(DDBŠ) (1943) Su-9 (1946)/("K") T-3 (1956) Su-9/(T-43) (1956) Su-10 (1947) Su-11/("KL") Su-11/(T-47) (1962) Su-12 (1947) Su-13/("KT") Su-15 (1949) Su-15 (1962) Su-17 (1949) Su-17 (1966) Su-20 (1972) Su-22 (1976) T-4 (1972) Su-24 (1970) Su-25 (1975) Su-27 (1977) Su-30 (1989) Su-33 (1987) Su-34 (1990) Su-35 (1988) Su-37 (1996) Su-39 (1984) Su-47/Su-37 Berkut (1997) PAK FA (2010)

Civilni avioni Su-21 (Suhoj-Golfstrim S-21) Su-26 (1985) Su-29 (1991) Su-31 (1992) Su-38 (2001) Su-80 (S-80) (2001) Suhoj Superdžet 100/(RRJ) (2008) Be-103 avion-amfibija (1997)

Povezano

• Pavel O. Suhoj - avio-konstruktor
• Jevgenij A. Ivanov - avio-konstruktor
• Mihail P. Simonov - avio-konstruktor
• Mihail A. Pogosjan - avio-konstruktor