Trombocit-aktivirajući faktor

Trombocit-aktivirajući faktor, takođe poznat kao PAF, ili AGEPC (acetil-gliceril-etar-fosforilholin) je potentan fosfolipidni aktivator i posrednik mnogih leukocitnih funkcija, kao što su agregacija trombocita, inflamacija, i anafilaksa.

Trombocit-aktivirajući faktor
Identifikacija
CAS registarski broj	74389-68-7
PubChem[1][2]	108156
MeSH	Platelet+Activating+Factor
IUPHAR ligand	1831
Svojstva
Molekulska formula	C26H54NO7P
Molarna masa	523.68 g mol−1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

On se proizvodi u odgovoru na specifične stimuluse od strane niza ćelijskih tipova: neutrofila, bazofila, trombocita, i endotelnih ćelija.

Hemija

Nekoliko tipova molekula trombocit-aktivirajućeg faktora je identifikovano. Oni se razlikuju u dužini O-alkil bočnog lanca.

• Njegova alkilna grupa je vezana etarskom vezom za C1 ugljenik šesnaestočlanog ugljovodoničnog lanca.
• Acil grupa na C2 ugljeniku je acetat. Neznatna dužina acetatnog lanca povišava rastvorljivost, što omogućava PAF molekulima da dejstvuju kao prenosnici signala.
• C3 ugljenik je vezan za fosfoholinsku čeonu grupu, poput fosfatidil holina.

Funkcija

On je važan posrednik bronhokonstrikcije. On uzrokuje agregaciju trombocita i širenje krvnih žila. Iz tih razloga je važan u procesima hemostaze. Na koncentraciji od 10⁻¹² mol/L, PAF uzrokuje opasno po život zapaljenje vazdušnih puteva i proizvodi simptome slične astmi.

Toksini, kao što su fragmenti uništenih bakterija, stimulišu PAF sintezu, posledica čega je pad krvnog pritiska i umanjena količina krvi koja dospeva do srca, što dovodi do šoka, i u nekim slučajevima smrti.

Historija

Trombocit-aktivirajući faktor je otkrio francuski imunolog Žak Benveniste ranih 1970-ih.^[3][4] Njegovu strukturu je utvrdio Konstantinos A. Demopoulos 1979. godine.^[5]