Vasilija Radojčić

Vasilija Radojčić (Kragujevac, 21. april 1936 – Beograd, 25. septembar 2011^[1]) je bila pevačica srpske izvorne i narodne muzike.

Vasilija Radojčić
Datum rođenja	21. april 1936
Mesto rođenja	Kragujevac, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	25. septembar 2011 (75 godina)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Aktivni period	1958 — 2011.
Instrument	vokal
Žanr	narodna

Biografija

Rođena je u Kragujevcu, gde je završila gimnaziju. Posle toga diplomirala je francuski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1958. bila je solista Radio Beograda, a od 1961. počela je da snima za PGP-RTB.

Pevačku karijeru je počela šezdesetih godina 20. veka. Mnoge njene pesme postale su hitovi koje slušaju različite generacije, evergrin. Kvalitetne interpretacije i glas obojen emocijama privukli su veliki broj poštovalaca.

U izdanju PGP RTS objavila je kompilatorni album, Vasilija Radojčić: „Pesme koje se pamte I - 40 godina sa nama「. Pesme sa tog albuma, ujedno i njene najpoznatije, su:^[2]

• Dimitrijo, sine Mitre (1965)
• Veseli se kućni domaćine (1979)
• Moj Milane kad' u vojsku pođeš (1964)
• Na Uskrs sam se rodila (1966)
• Zašto pitaš kol'ko mi je leta (1971)
• Mito, bekrijo (1970)
• Džumbus, džumbus mašala (1977)
• Beše nekad Mitke i Koštana (1962)
• Pamtiš li još ljubav moju (1984)
• Srce moje tiše, tiše (1961)
• Šta ću majko, šta ću (1968)
• Zar je naša ljubav lažna bila (sa Tozovcem) (1970)
• Za rođendan tebi, sine (1983)
• Zapevala sojka ptica (1969)
• Ajde Jano, kolo da igramo (1978)
• Zbogom ostaj moja ljubavi (1980)
• Kiša pada trava raste1980
• Nemoj mene ljubiti (1973)
• Tamna noći, tamna li si (1977)
• Jel' ti žao što se rastajemo (1976)

Pored toga poznate su i pesme „Ej, ludi Stojane「, „Obraše se vinogradi「, „Zapiši u svom srcu「, „Svekrvo bre「 i mnoge druge.

Učestvovala je na mnogim muzičkim svečanostima i festivalima, npr. 1979. je učestvovala na BEMUS kao vokalni solista ^[3]. Učestvovala je u mnogim TV emisijama muzičkog karaktera, npr. 1986. imala je emisiju u serijalu "Moj koncert", zatim 1984. u emisiji "Zvuci prijedorske harmonike" posvećenoj harmonikašu Dušanu Radetiću iz Prijedora itd.

Dobitnik je majstorskog pisma za životno delo, u Nišu decembra 2005, priznanja koje dodeljuje Udruženje zanatlija u okviru manifestacije "Umetnici, zanatlije za niške meraklije". Tom prilikom Vasilija je izjavila "Različito su me do sada nazivali - doajenom i prvakom, ali nikada majstorom".^[4]

Zvanje istaknutog umetnika je stekla 1980. godine. Dobitnica je Estradne nagrade Srbije (1978) i Estradne nagrade Jugoslavije (1983). Bila je predsednik Udruženja estradnih umetnika Beograda.^[5]