Vodonik peroksid

Vodonik-peroksid (H₂O₂) je plavičasto, u razblaženoj formi bezbojno, tečno jedinjenje vodonika i kiseonika. U vodenim otopinama vodik-peroksid je slaba kiselina, koja disocira u dva stupnja. Metalni peroksidi se smatraju njegovim solima.^[5][6]

Vodonik-peroksid
Strukturna formula	Model molekula
IUPAC ime
Drugi nazivi	Dioksidan
Identifikacija
CAS registarski broj	7722-84-1 Y
PubChem[1][2]	784
ChemSpider[3]	763 Y
EINECS broj	231-765-0
UN broj	2015 (>60%) 2014 (20–60%) 2984 (8–20%)
MeSH	Hydrogen+peroxide
RTECS registarski broj toksičnosti	MX0900000 (>90%) MX0887000 (>30%)
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	H2O2
Molarna masa	34.0147 g/mol
Agregatno stanje	Veoma svetla plava boja; bezbojan u rastvoru
Gustina	1.463 g/cm3
Tačka topljenja	-0.43 °C, 273 K, 31 °F
Tačka ključanja	150.2 °C, 423 K, 302 °F
Rastvorljivost u vodi	meša se
Rastvorljivost	rastvoran u etru
pKa	11.62 [4]
Indeks prelamanja (nD)	1.34
Viskoznost	1.245 cP (20 °C)
Dipolni moment	2.26 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	-4.007 kJ/g
Specifični toplotni kapacitet, C	1.267 J/g K (gas) 2.619 J/g K (tečnost)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0164 (>60%)
EU-klasifikacija	Oksidant (O) Korozivan (C) Štetan (Xn)
EU-indeks	008-003-00-9
NFPA 704	0 3 2 OX
R-oznake	R5, R8, R20/22, R35
S-oznake	(S1/2), S17,
Tačka paljenja	Ne gori
LD50	1518 mg/kg
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	voda ozon hidrazin hidrogen-disulfid
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Historija

Vodonik-peroksid je prvi put dobio Lui Žak Teral 1918. godine reakcijom barium-peroksida i azotne kiseline. Dodavanje hlorovodonične kiseline, a potom i kasnije isprobana reakcija sa sumpornom kiselinom, pokazala se kao posebno dobro rešenje jer se prilikom takve reakcije izdvaja barijum-sulfat.

Dobijanje

Pre se vodonik-peroksid dobijao uglavnom eletrolizom sumporne kiseline:

${\displaystyle \mathrm {1)\ 2\ SO_{4}^{2-}\longrightarrow S_{2}O_{8}^{2-}+2\ e^{-}} }$

${\displaystyle \mathrm {2)\ S_{2}O_{8}^{2-}+2\ H_{2}O\longrightarrow H_{2}O_{2}+2\ HSO_{4}^{-}} }$

U laboratorijskim uslovima se dobija reakcijom peroksida sa kiselinama. Istorijski važan reagens je barium-peroksid, koji reaguje u rastvoru sumporne kiseline gradeći vodonik-peroksid i barium-sulfat:

${\displaystyle \mathrm {BaO_{2}+2\ H^{+}+SO_{4}^{2-}\longrightarrow H_{2}O_{2}+BaSO_{4}} }$

• Δ_fH⁰_gas: −136,11 kJ/mol
• Δ_fH⁰_liq: −188 kJ/mol
• Δ_fH⁰_sol: −200 kJ/mol

Upotreba

Upotrebljava se za izbjeljivanje (ponajčešće kose), kao antiseptik, u kemijskoj industriji, a upotrebljavao se kao oksidans za raketno gorivo. Danas vodonik sulfid predstavlja ozbiljnu energetsku silu koja ce naici na veliku primenu u razvoju tehnologije raketnih pogona.

U prodaju dolazi u koncentracijama od 3,6,9,12, i 30% (takva koncentracija se naziva komercijalno i "Perhidrol").

Povezano

• Natrijum perkarbonat