Доњи Милановац

Доњи Милановац (до 19. века зван Пореч) је градско насеље у Србији, у општини Мајданпек, у Борском округу. Ово место на самој обали Дунава, непосредно у близини веома значајног археолошког налазишта Лепенски Вир, које је уједно и центар националног парка Ђердап. Према попису из 2022. било је 1.984 становника^[1] (према попису из 2011. било је 2.410 становника).

Доњи Милановац
Доњи Милановац у сутон
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Мајданпек
Становништво
— 2022.	1.984
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 50″ С; 22° 09′ 07″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	56
Доњи Милановац Доњи Милановац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19220
Позивни број	030
Регистарска ознака

Географија и клима

Доњемилановачка котлина.

Поглед са планине Лишковац на котлину и Доњи Милановац од кога се у наставку код „лакта“ простире планина Мироч. Овим непрегледним брдско-планинским подручјем прекривеним шумама газдује ЈП „Национални парк Ђердап“^[2]

На десној обали Дунава, у Ђердапској клисури, у средишту националног парка Ђердап, смештен је Доњи Милановац на надморској висини од 75 метара. На удаљености од око 22 km смештен је најближи град Мајданпек који је уједно седиште истоимене општине. По начину постанка и изгледу Ђердапска клисура је композитна која се састоји из четири сужења – клисуре и три проширења – котлине, и чине је: Горња (Голубачка) клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњемилановачка котлина, клисура Казан (Велики и Мали), Оршавска котлина и Сипска клисура. Дунав у овом делу свог тока прави велики „лакат“ у чијем се темену налази Доњемилановачка котлина дуга 19 km. Ту је Дунав широк око 1800 м, постојаног водостаја и мирне површине (нема вирова), тако да постоје изузетне могућности за оне који желе вожњу бродићем или уживају у спортовима на води. У Доњемилановачкој котлини Ђердапског језера, низводно од самог града, утиче велика притока, Поречка река, на чијем је ушћу, услед издизања нивоа воде, створен простран и дубок залив.

Капетан Мишин брег.

Од ушћа Поречке реке, Дунав осам километара тече праволинијски на североисток и у овом делу широк је 600-800 метара. У том делу, уочљиви су гребени Карпатских планина у Румунији, као и чувена планина Мироч, на десној обали у Србији. Одатле, низводно је пролаз Казан, који представља део Доње Ђердапске клисуре, оличен у масивима Велики Чакор (на левој обали) и Велики Штрбац. (на десној обали). (Види:туристичка карта општине Мајданпек Архивирано на сајту (26. јун 2021)) Југозападно од Доњег Милановца и котлине простире се планина Лишковац (Велики Лишковац 803 м), на истоку је Поречка река и преко ње планина Велики Гребен, на југу је Шашка река и преко ње планина Мали Крш (929 м), на западу се налази Мајданпек, Северни Кучај и Шомрда. Планина Мироч (Велики Штрбац 768 м) се простире од Доњег Милановца до Текије. Од планине Велики Гребен одвојена је реком Вратном. На Мироч планини, недалеко од Милановца, налази се село Мироч које представља врло лепу етно-амбијенталну целину. Ту је пећина Градашица, велики број вртача и увала, јама и понора. Посебну атракцију представља Геруталис – остатак монументалног римског утврђења. На шест километара од Доњег Милановца налази се етно комплекс Капетан Мишин брег. Смештен је на узвишењу са којег се пружа најлепши поглед на залазак сунца у Ђардапу, Србији и Балкану.

Историја

Археолошки локалитет Лепенски Вир.

Пешачка зона у Доњем Милановцу

Седиште Јавног предузећа „Национални парк Ђердап“ у Доњем Милановцу.

Миша Анастасијевић поклања здање отечеству (мурал у Капетан Мишином здању)

Споменик палим борцима 1912—1918. године

Марина у Доњем Милановцу током заласка сунца

Извештај кнежевско-српског инжењера на немачком језику из 1838. године команданту Дунавско-тимочком Стефану Стојановићу да је завршен пут од брзопаланачке капетаније преко Главице и Реке до Милановца и један мост, док је за други донета грађа.

Узводно од Доњег Милановца код села Бољетин, на дунавској тераси у оквиру заштићеног Националног парка Ђердап налази се археолошки локалитет Лепенски Вир.^[3][4] Насеље из доба неолита старо је око 8.500 година и прошло је кроз четири развојне фазе. Насеље представља најстарије сведочанство о животу праисторијске заједнице рибара и ловаца уз Дунав, а напуштено је 4.500 година п. н. е. На основу остатака примећено је да је првобитна заједница била ловачко-сакупљачка, након чега се развила у заједницу пољопривредних сточара. Археолози су пронашли остатке кућа са трапезастом основом и каменим огњиштем, као и 54 камене скулптуре, које су представљала њихова божанства. Становници Лепенског вира су припитомили животиње, научивши их да обрађују земљу, након чега су се преселили у пределе који имају боље могућности за земљорадњу.(Видео:Музеј Лепенски ВирЛепенски Вир и етно село) Недалеко од Мајданпека и Доњег Милановца код истоименог села налази се рано енеолитски рудник „Рудна Глава“ (5.000. година п. н. е.) који представља археометалуршки локалитет на коме су пронађени остаци пећи и радионица за прераду бакра чиме се сврстава у један од најстаријих праисторијских рудника метала и припада прелазном периоду из каменог у метално доба.^[5][6][7] (Галерија слика локалитета Рудна Глава)

У ове крајеве и на Балкану досељавају се Индоевропљани, у 2 миленијум п. н. е. Током тог раног раздобља, од 13. до 12. века п. н. е. први се истичу Стари Грци, када Аргонаути крећу у потрагу за златним руном. Сам назив, оближње реке Пек везан је за присуство Старих Грка, који је грчког порекла, и потиче од облика pékos са значењем „овчије руно“, које су ови стари народи полагали у корито реке ради испирања злата.^[8] (Испирачи злата са Пека – РТС Енциклопедија за радознале 2012) Из тог периода везује се и најстарији назив за реку Дунав, старогрчки хидроним Истар, којим су пловили Аргонаути управо у потрази за златним руном. За те ране старогрчке истраживаче Истар је подразумевао искључиво доњи ток Дунава, који се по њима завршавао код Гвоздених врата, односно Ђердапске клисуре. Хесиод у свом делу „Теогонеји“ помиње Истар као једну од четири највеће реке у свету (ондашњег познатог света). Утемељивач историјске науке, Херодот, реку Истар назива „северним Нилом“, односно сматра да је Истар северни пандан велике египатске реке. Према античким писцима, област између Велике Мораве и Дунава, је у предримско доба била слабо насељена. Остало је забележено, да у то време, ове крајеве насељавају Трачани међу којима се највише истицало племе Трибала. Потом, ове области у 4. веку п. н. е. насељавају Келти који ће имати важну улогу како на овом тако и на много ширем простору. Само порекло данашњег назива реке Дунав води порекло из келтског језика. Келтска реч сродна је са називима за реку, односно за „велику воду“ у неким другим језицима, као што је са австијским дану или са осетским дон, од кога потиче и име руске реке Дон.

У 17. веку место се први пут помиње под називом Бања и као рибарско сеоце био је близу ушћа реке Пореч у Дунав. Средиште Поречке области, насеље Бању, уништавају Турци. Немирна времена, страх од турске војске, натерали су становништво да 1690. године на дунавском острву Пореч^[9] подигну ново насеље и назову по имену острва. Због честих поплава по наредби кнеза Милоша Обреновића из 1830. године Пореч је пресељен са нижег острва на вишу десну обалу Дунава, како би се сачувао од пролећних поплава. Уз то променио је назив у Милановац. Име је добио по Милошевом прворођеном сину престолонаследнику Милану. Било је то једно од првих насеља које је саграђено по регулационом плану који је осмислио војвода поречки Стефан Стефановић Тенка. Три деценије касније, 1859. године, када је под планином Рудник настао Горњи Милановац, овај на Дунаву добија одредницу Доњи. У првој половини 19. века варош је имала преко 150 кућа, главну улицу, цркву, казнени завод, царину, школу и јавну кућу и огромно пристаниште, а његови становници били су познати трговци и врсни крманоши. У то доба, најпознатији житељи места су били Стефан Стефановић Тенка и Миша Анастасијевић.

Капетан Миша (1803—1885), председник Скупштине кнежевине Србије, добротвор, велетрговац сољу и један од најбогатијих људи тога доба, који је живот провео у Београду и Букурешту.^[10] Капетан Миша је подигао нову православну цркву у Милановцу (Милошевцу) и ту поред храма гробницу са спомен-каменом.^[11] Ту је сахранио своју маћеху Миљу (коју је волео колико и мајку), када је умрла 1837. године. У време када је 1845. године Миша купио материјал да подигне велику кућу у Милановцу, десио се проблем око градње нове цркве. Његови Поречани су били поставили дрвену цркву а за другу - нову уместо ње од чврстог материјала нису имали довољно средстава. Анастасијевић је понудио материјал спремљен за градњу његове куће (од које је одустао) за градњу храма и још је понудио 1000 талира зајма. Када је црква била завршена, он им је сав дуг опростио и још приде је набавио звоно за школу.^[12]

Стефан Стефановић Тенка (1797—1865) војвода поречки, министар просвете и надзорник карантина, после Устава 1838. министар правде и просвете, од 1840.42 године изгнаник у Цариграду, од 1848. до 1857. године председник Државног савета (Владе).

Варош је била погођена великом поплавом у фебруару 1940.^[13][14]

До 1965. године је ово насеље седиште општине Доњи Милановац коју су чинила насељена места: Бољетин, Доњи Милановац, Голубиње, Клокочевац, Мироч, Мосна и Тополница. У састав општине је улазило и тада самостално насељено место Штрбац које је данас саставни део насеља Голубиње. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Мајданпек.

Услед изградње ХЕ Ђердап Доњи Милановац је измештен 1971. године.^[15]

Доњи Милановац се раније звао Пореч, ново име је добио по кнезу Милану Обреновићу, рано умрлом сину кнеза Милоша.

Демографија

Црква Светог Николе

Према попису из 2022. у Доњем Милановцу било је 1.984 становника што је за 426 мање (-17,68%) у односу на попис из 2011. када је било 2.410 становника. У насељу живи 1.699 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,10 година (45,42 код мушкараца и 48,61 код жена).^[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 879 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,26 [2]^[16] а према истом попису у насељу има 1166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[17] Година Становника 1948. 2.274 1953. 2.629 1961. 2.669 1971. 2.595 1981. 2.996 1991. 3.338 3.265 2002. 3.132 3.354 2011. 2.410 2022. 1.984

Етнички састав према попису из 2002.‍[18]
Срби			3.018	96,36%
Црногорци			19	0,60%
Власи			19	0,60%
Хрвати			12	0,38%
Југословени			12	0,38%
Муслимани			8	0,25%
Македонци			6	0,19%
Румуни			5	0,15%
Украјинци			2	0,06%
Словенци			2	0,06%
Русини			2	0,06%
Мађари			2	0,06%
Роми			1	0,03%
Албанци			1	0,03%
непознато			3	0,09%

Становништво према полу и старости^[19]

	м			ж
?	4			6
80+	13			17
75—79	38			56
70—74	55			69
65—69	73			86
60—64	76			79
55—59	84			106
50—54	118			133
45—49	135			156
40—44	127			124
35—39	92			116
30—34	94			108
25—29	109			79
20—24	122			116
15—19	107			109
10—14	104			104
5—9	94			79
0—4	69			75
Просек :	37,6			39,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 578 734 785 831 970 1.106 1.166

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 265 314 234 255 74 22 1 1 0 0 2,69

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.247	408	729	45	65	0
Женски	1.360	312	746	203	96	3
УКУПНО	2.607	720	1.475	248	161	3

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	689	61	5	33	287
Женски	594	22	0	2	276
УКУПНО	1.283	83	5	35	563
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	20	23	25	66	19
Женски	3	1	55	115	3
УКУПНО	23	24	80	181	22
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	19	44	22	17
Женски	6	8	7	29	39
УКУПНО	7	27	51	51	56
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	28	0	0	19
Женски	18	0	0	10
УКУПНО	46	0	0	29

Становништво по делатностима које обавља

Знамените личности

• Старина Новак, српски хајдук из 16. века, борио се у служби влашког кнеза Михајла Храброг.
• Стефан Стефановић Тенка, српски политичар и поречки кнез из 19. века, ослободио Неготин од Турака.
• Данило Стефановић, српски политичар и председник владе Кнежевине Србије.
• Миша Анастасијевић, српски титуларни мајор, трговац и добротвор из 19. века.

Спорт

• ФК Пореч, фудбалски клуб основан 1932. године.

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Референце

1. „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
2. „Предлог плана управљања подручја Националног парка Ђердап (2011-2020)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 02. 2014. г. Приступљено 11. 01. 2015.
3. „Музеј Лепенски Вир”. Архивирано из оригинала 6. 1. 2015. г. Приступљено 11. 1. 2015.
4. „Лепенски Вир - Национални парк Ђердап”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2015.
5. У Србији вађена прва руда на свету, Вечерње новости, Борис Субашић, новембра 2014.
6. Енциклопедија за радознале, РТС, 2011
7. „Споменици културе”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2015. г. Приступљено 11. 01. 2015.
8. П. Ес Дурлић, Мајданпечка црква
9. "Политика", 28. авг. 1938, стр. 15
10. „Капетан Мишино здање“, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Биљана Мишић, Београд, 2008. године.
11. "Време", Београд 1930.
12. "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
13. "Политика", 16. феб. 1940
14. "Политика", 21. феб. 1940
15. Спасите Доњи Милановац („Политика”, 15. јун 2021)
16. Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 5.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 121. ISBN 978-86-6161-232-9.
17. „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
18. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
19. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Паркови за природу и људе: Ђердап, прва прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал
• Паркови за природу и људе: Ђердап, друга прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал
• Мегдани аласа и риба грдосија (Политика, Мирослав Стефановић, 26. април 2018)