Друга београдска гимназија, данас Филолошка гимназија, основана је указом Намесништва, а у име малолетног кнеза Милана Обреновића, 11. августа1870. године под називом Палилулска полугимназија.[1][2] Први директор гимназије био је Димитрије А. Нешић (1826–1872).[3]
Кратке чињенице Друга београдска гимназија (Филолошка гимназија), Тип ...
Актом од 7. новембра1875. одлучено је да се школа назове Друга нижа гимназија београдска (1875–1887)
Школске 1887/88 отворен је шести разред и решењем од 9. септембра1887. добила је име Друга београдска гимназија (1887–1898). Године 1889, одржани су први „испити зрелости“ са ученицима који су завршили седми разред. Осми разред је уведен две године касније[4].
Године 1898, припојена су овој школи сва одељења укинуте Реалке (постојао је гимназијски и реални смер) и исте године је поново мењано име у Гимназија Вука Стефановића Караџића (1898–1905).
Име Друга београдска гимназија је враћено 1903 (Указ од 10. априла 1903, ПБр. 4430).
Државна Друга мушка реална гимназија (1930–1944), Друга мушка гимназија (1944–1953)
Друга београдска гимназија (1953–1959), одлуком Народног одбора Београда, почетком школске 1953/54. године, Друга мушка гимназија постала је мешовита школа, што је подразумевало и промену назива школе. Од 28. октобра 1953. године школи је враћено име Друга београдска гимназија. Тачније, мешањем ђака Друге мушке и Прве женске београдске гимназије настале су две гимназије – Друга и Пета београдска гимназија. У даљој реорганизацији, већ 1954/55. школске године, гимназија је установљена као четворогодишња, „виша” гимназија ( од 4. до 8. разреда), а нижа четири разреда су припојена Основној школи Радоје Домановић у Цетињској улици. Као четворогодишња Друга београдска гимназија је почела рад Школске 1956/57. године[4].
Решењем Народног одбора општине Стари град бр 674/1 од 28. децембра1959. гимназија добија име - Гимназија "Иво Лола Рибар" (1959–1961)
Друга београдска гимназија „Иво Лола Рибар” (1961–1978)
Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар” (1977–1980)
Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар” (1980–1988)
Филолошка гимназија ( 1988 –
Школа је заједно са именом мењала и локације на којима се налазила.
Палилулска полугимназија је почела са радом 1870. године у старој згради Трговачке академије, власништву породице Јање Ђорђевића, у данашњој Светогорској улици, коју је Министарство просвете узело под закуп. Већ следеће школске године ова школа се пресељава у Скопљанску улицу, у кућу Јована Ђорђевића, да би се убрзо вратила у Светогорску улицу, али сада у зграду Живојина Блазнавца[4].
Од 1897. године налазила се у Булевару краља Александра, а између Влајковићеве и плаца на коме се налази Скупштина, поред Панђелине зграде.
Године 1910, пресељена је у веома лепу новоподигнуту зграду у Македонској улици, где је остала до 1941. године. Зграда је тада оштећена за време априлског бомбардовања, а школа пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој. У међувремену, децембра 1938, зграда је имала мањи пожар на тавану.[5]
Зграда у Македонској је делимично обновљена и гимназија се вратила у своју кућу септембра 1947. године, али је срушена 1961. године и на њеном месту је подигнут солитер „Политике“. То је поново довело до серије сеоба гимназије.
Једно време се налазила у згради Пете београдске гимназије на Ташмајдану (1961—1964), потом у згради средње електротехничке школе „Никола Тесла“ у улици народног фронта (1964—1965), да би се на крају преселила у зграду Основне школе „Борис Кидрич” у Каменичкој 2, на Зеленом венцу.[6]
Од 1977. године, постаје средња школа у којој су се образовали кадрови друштвеног усмерења преводилачке и музејско-архивске струке[1].
Осамдесетих година имала је два назива: Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар" и Језичка школа „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар" нова су имена[1].
Године 1988. Просветни Савет СР Србије и ГСИЗ усмереног образовања Београда одлучују да оснују Филолошку гимназију. Друга београдска гимназија је одабрана као експериментална школа[1]. Експеримент је требало да траје осам година, међутим, 1991. школа добија назив Филолошка гимназија, када је и број језика са уобичајена четири (енглески, немачки, француски, руски) проширен додавањем класичних језика, шпанског, италијанског, кинеског, норвешког, јапанског[1].
Четрдесет три наставника Друге београдске гимназије су постали чланови Српске академије наука и уметности или Српског ученог друштва. Међу њима су били
Никола Велимировић (1880–1956) (ванредни ученик 1909. године када је полагао 7. и 8. разред гимназије и Велику матуру да би нострификовао дипломе за рад у Богословији)[4]
Јелачић Србуљ, Виолета (2016). Филолошка гимназија: Запис Друге београдске у Филолошкој гимназији: 1870–2015; Други део: Друга београдска гимназија у балканским ратовима и Великом рату. Београд: Филолошка гимназија. стр.111. ISBN978-86-919491-0-5.