Књажевац
градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Зајечарском округу From Wikipedia, the free encyclopedia
градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Зајечарском округу From Wikipedia, the free encyclopedia
Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 16.350 становника. Налази се у долини реке Тимок.
Књажевац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Општина | Књажевац |
Становништво | |
— 2022. | 16.350 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 34′ 03″ С; 22° 15′ 25″ И |
Временска зона | (), лети () |
Остали подаци | |
Поштански број | 19350 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака |
У римско доба био је познат под именом . Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу. Овде се налазе Техничка школа (Књажевац), Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу. Туристичка знаменитост и препознатљиви мотив града је Стара чаршија, старо градско језгро на десној обали Сврљишког Тимока.[1]
Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао .
За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.
Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је очевидац прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[2] Град су Бугари разрушили и опљачкали.
Пруга нормалног колосека Ниш–Књажевац је у саобраћају од 15. августа 1922.[3] Рударска школа је отворена 1931.[4] Народни дом у Књажевцу је освећен пред крај 1935.[5]
Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:
Према последњем попису из 2022. године у Књажевцу је живело 16.350 становника што је за 2.052 мање у односу на 2011. када је на попису било 18.404 становника. У насељу живи 13.789 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,20 година (44,71 код мушкараца и 47,58 код жена).[7]
У насељу по попису из 2022. има 7.752 стана од којих је 6.276 насељених.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Етнички састав према попису из 2002.[9] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 18.477 | 95,48% | ||
Роми | 299 | 1,54% | ||
Македонци | 43 | 0,22% | ||
Југословени | 40 | 0,20% | ||
Црногорци | 38 | 0,19% | ||
Хрвати | 27 | 0,13% | ||
Албанци | 23 | 0,11% | ||
Бугари | 17 | 0,08% | ||
Словенци | 8 | 0,04% | ||
Мађари | 7 | 0,03% | ||
Муслимани | 5 | 0,02% | ||
Немци | 3 | 0,01% | ||
Руси | 2 | 0,01% | ||
Власи | 2 | 0,01% | ||
Чеси | 1 | 0,00% | ||
Украјинци | 1 | 0,00% | ||
Румуни | 1 | 0,00% | ||
непознато | 76 | 0,39% |
м | ж | |||
? | 39 | 49 | ||
80+ | 174 | 289 | ||
75—79 | 243 | 388 | ||
70—74 | 325 | 429 | ||
65—69 | 430 | 554 | ||
60—64 | 488 | 545 | ||
55—59 | 549 | 550 | ||
50—54 | 970 | 960 | ||
45—49 | 910 | 956 | ||
40—44 | 721 | 752 | ||
35—39 | 538 | 587 | ||
30—34 | 595 | 638 | ||
25—29 | 688 | 640 | ||
20—24 | 723 | 627 | ||
15—19 | 638 | 636 | ||
10—14 | 534 | 472 | ||
5—9 | 481 | 416 | ||
0—4 | 413 | 404 | ||
Просек : | 39,3 | 41,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 8.031 | 2.145 | 5.249 | 359 | 267 | 11 |
Женски | 8.600 | 1.498 | 5.306 | 1.256 | 534 | 6 |
УКУПНО | 16.631 | 3.643 | 10.555 | 1.615 | 801 | 17 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 3.779 | 178 | 0 | 88 | 1.686 |
Женски | 3.317 | 49 | 0 | 6 | 1.577 |
УКУПНО | 7.096 | 227 | 0 | 94 | 3.263 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 62 | 256 | 346 | 93 | 168 |
Женски | 17 | 72 | 438 | 70 | 39 |
УКУПНО | 79 | 328 | 784 | 163 | 207 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 31 | 41 | 284 | 130 | 136 |
Женски | 61 | 40 | 122 | 213 | 409 |
УКУПНО | 92 | 81 | 406 | 343 | 545 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 97 | 0 | 0 | 183 | |
Женски | 59 | 0 | 2 | 143 | |
УКУПНО | 156 | 0 | 2 | 326 |
Године 1910. године, путујући на исток, Књажевац је посетио чувени швајцарски архитекта и урбаниста Ле Корбизје. Инспирисан сликовитошћу улица и архитектуром града, направио је цртеж Књажевца који се чува у Народном музеју у Београду.
Године 1969. режисер Живојин Павловић је у Књажевцу снимио свој чувени филм „Заседа” у коме су, поред познатих глумаца Милене Дравић, Ивице Видовића и Слободана Алигрудића, учествовали и многи становници Књажевца. Неке од сцена филма снимане су у Старој чаршији.[11]
Легенде о настанку имена Књажевца и данас су део усмене традиције у Зајечарском округу.[12] Свакодневно су присутне у говору народа општине Књажевац и шире. Представља вид обичајне и друштвене праксе и комуникације.О пореклу некадашњег назива Књажевца (Гургусовац), постоји неколико легенди:
Једно предање везује назив места за Гргура, најстаријег сина деспота Ђурђа Бранковића који је највероватније подигао цркву Свете Тројице у Горњој Каменици.
Према другом, насеље је добило име по гукању дивљих голубова гриваша - гургусана, који су настањивали околину. Такође, постоји предање о светој Ђурђевој води близу Милетине цркве под Тресибабом, а по турском називу (Гјургу - Ђорђе и су - вода), место је наводно добило назив.[13]
Садашње име – Књажевац – град је добио јануара 1859. приликом рушења злогласне Гургусовачке куле, која је у време династије Карађорђевића служила као тамница. Име је промењено у Књажевац у част Књазу Милошу који је наредио да се кула сруши. У народу је остала прича да је Милош плакао на гробу свог побратима који је умро у овој кули, а потом, са терасе свог конака на брду гледао како се вије дим из ове тамнице.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.