На пројекту „Менхетн“ је ангажовано око 130.000 људи. Коштао је око 2 милијарде америчких долара. Започет је још 1939. године на иницијативу тадашњих водећих научника који су наводно сумњали да нацисти већ развијају нуклеарно оружје.
Многе научнике је заокупила идеја o прављењу нуклеарног оружја али су многи били и забринути.
Политички маргинализован, физичар Алберт Ајнштајн се одлучио да напише писмо америчком председнику Френклину Рузвелту. У то време, Ајнштајн је био најпознатији физичар и његово писмо је имало велики утицај на Рузвелта. Заправо, писмо су заједно написали Ајнштајн и Силард и послали га 2. августа1939. године. У њему су изнели страховања да Немци развијају нуклеарно оружје које би могли искористити против савезничких снага.
Месец дана касније Рузвелт је основао Уранијум комитет. Енрико Ферми на Универзитету Колумбија је направио први реактор у децембру 1942. године. У марту 1940. године у Бирмингему у Уједињеном Краљевству Ото Фриш и Рудолф Пајерлс су израчунали да за прављење атомске бомбе треба неколико килограма уранијум-235.
Током пролећа Роберт Опенхајмер и Роберт Сербер са Универзитета у Илиноису радили су на проблему дифузије неутрона (како се неутрони крећу у ланчаној реакцији) и хидродинамици (описивање експлозије настале ланчаном реакцијом).
Међутим, они нису познавали све особине чистог уранијума-235 као што су знали особине плутонијума. Плутонијум је тада био новооткривени елемент (откривен је у фебруару 1941. године).
Тако велики пројекат био је подељен на три тајна научна града: Лос Аламос у Новом Мексику, Оук Риџ и Хенфорд.
Национална лабораторија у Лос Аламосу изграђена је на месту где је раније била пољопривредна школа „Лос Аламос“. Лос Аламос је био у плану за завршетак пројекта.
Постројење у Оук Риџу је заузимало више од 243 2 и простирало се на неколико фарми у Тенесију. Коликим велом тајне је све то било покривено говори чињеница да нисам гувернер није знао за постројење. Постројење је трошило једну седмину укупне производње електричне енергије САД у то време, много више него сам Њујорк. У Оук Риџу се производио уранијум-235.
Хенфорд је заузимао површину од скоро 2.600 ² и у њему се производио плутонијум.
Бомба која је бачена на Хирошиму добила је назив „Малиша“ () и направљена је од уранијумовог изотопа уранијум-235.
Током пројекта развијена су два начина издвајања уранијума-235 из чистог уранијума. Иначе, овај изотоп чини само 0,7% уранијума, док осталих 99,3% чини изотоп уранијум-238.
Прва метода је била гасна дифузија а друга електромагнетно издвајање изотопа.
Уранијумска бомба тада направљена спада у тип фисионе бомбе „пиштољ“. Прва маса уранијума-235 је представљала метак и била испаљивана кроз цев ка другој маси истог изотопа брзо правећи критичну масу што је доводило до велике експлозије.
Плутонијумска бомба је коришћена за први тест (Тринити тест). Исти тип бомбе је бачен на Нагасаки, за разлику од уранијумске бомбе, њен назив је био „Дебељко“ () и направљена је од плутонијумовог изотопа плутонијум-239.
Први тестови са плутонијумом су вршени у циклотрону који је чист у само малим количинама.
Сличних покушаја за израду нуклеарног оружја било је у СССР а пројекат је предводио Игор Курчатов.
Покушаји су вршени и у Великој Британији и Канади, али су се касније Квебешким уговором научници са тих пројеката прикључили пројекту „Менхетн“.
На супротној страни Вернер Хајзенберг је предводио немачки тим, али је пред крај рата Хитлер изгубио занимање за ово оружје и пројекат је угашен. Покушаја је било и у Јапану[тражи се извор] али са малим успехом.
Завршетком пројекта „Менхетн“, започиње атомско доба које и данас траје. Пројекат Менхетн је био први највећи и строго тајан. На њему су тада радили водећи научници са почетка 20. века али се појавила и „млада крв“ тј. студенти и млади истраживачи (нпр. Ричард Фајнман) који ће наследити старије научнике и заменити их.
Доказ о поседовању нуклеарног наоружања Америку је сврставао у водећу силу све док СССР није тестирао прву фисиону бомбу. Трка настала око нуклеарног наоружања касније је постала један од узрока Хладног рата између СССР и САД.
Једна од водећих фигура, Роберт Опенхајмер, касније је оптужен за сарадњу са комунистима због својих филозофских погледа. Педесетих година у Женеви је одржана једна од првих научних конференција за коришћење нуклеарних истраживања у мирнодопске сврхе са слоганом:
Атоми за мир, енергија за све!
Конференцију су предводили неки од главних научника у пројекту „Менхетн“ (Нилс Бор, Алберт Ајнштајн и други).
Немачки нуклеарни пројекат
Мршавко
Совјетски нуклеарни пројекат
Bernstein, Barton J. (јун 1976). „The Uneasy Alliance: Roosevelt, Churchill, and the Atomic Bomb, 1940–1945”. The Western Political Quarterly. University of Utah. 29 (2): 202—230. JSTOR448105. doi:10.2307/448105.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Campbell, Richard H. (2005). The Silverplate Bombers: A History and Registry of the Enola Gay and Other B-29s Configured to Carry Atomic Bombs. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN0-7864-2139-8. OCLC58554961.
Gilbert, Keith V. (1969). History of the Dayton Project(PDF). Miamisburg, Ohio: Mound Laboratory, Atomic Energy Commission. OCLC650540359. Архивирано из оригинала(PDF) 12. 4. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Gosling, Francis George (1994). The Manhattan Project: Making the Atomic Bomb. Washington, DC: United States Department of Energy, History Division. OCLC637052193.
Gowing, Margaret (1964). Britain and Atomic Energy, 1935–1945. London: Macmillan Publishing. OCLC3195209.
Hewlett, Richard G.; Duncan, Francis (1969). Atomic Shield, 1947–1952. A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN0-520-07187-5. OCLC3717478.
Hijiya, James A. (јун 2000). „The Gita of Robert Oppenheimer”(PDF). Proceedings of the American Philosophical Society. 144 (2): 123—167. Архивирано из оригинала(PDF) 15. 5. 2013. г. Приступљено 16. 12. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Jungk, Robert (1958). Brighter than a Thousand Suns: A Personal History of the Atomic Scientists. New York: Harcourt Brace. ISBN0-15-614150-7. OCLC181321.
Villa, Brian L. (1981). „Chapter 11: Alliance Politics and Atomic Collaboration, 1941–1943”. Ур.: Sidney, Aster. The Second World War as a National Experience: Canada. The Canadian Committee for the History of the Second World War, Department of National Defence. OCLC11646807. Приступљено 8. 12. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Williams, Mary H. (1960). Chronology 1941–1945. Washington, D.C.: Office of the Chief of Military History, Department of the Army. OCLC1358166.
Ahnfeldt, Arnold Lorentz, ур. (1966). Radiology in World War II. Washington, D.C.: Office of the Surgeon General, Department of the Army. OCLC630225.
Ermenc, Joseph J., ур. (1989). Atomic Bomb Scientists: Memoirs, 1939–1945. Westport, Connecticut and London: Meckler. ISBN978-0-88736-267-5. (1967 interview with Groves)
Hanford Cultural and Historic Resources Program (2002). History of the Plutonium Production Facilities, 1943–1990. Richland, WA: Pacific Northwest National Laboratory. OCLC52282810.
Hansen, Chuck (1995a). Volume I: The Development of US Nuclear Weapons. Swords of Armageddon: US Nuclear Weapons Development since 1945. Sunnyvale, California: Chukelea Publications. ISBN978-0-9791915-1-0. OCLC231585284.
Hansen, Chuck (1995b). Volume V: US Nuclear Weapons Histories. Swords of Armageddon: US Nuclear Weapons Development since 1945. Sunnyvale, California: Chukelea Publications. ISBN978-0-9791915-0-3. OCLC231585284.
Smyth, Henry DeWolf (1945). Atomic Energy for Military Purposes: the Official Report on the Development of the Atomic Bomb under the Auspices of the United States Government, 1940–1945. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. OCLC770285.
Thayer, Harry (1996). Management of the Hanford Engineer Works In World War II: How the Corps, DuPont and the Metallurgical Laboratory Fast Tracked the Original Plutonium Works. New York: American Society of Civil Engineers Press. ISBN978-0-7844-0160-6. OCLC34323402.
Waltham, Chris (20. 6. 2002). An Early History of Heavy Water. Department of Physics and Astronomy, University of British Columbia. Bibcode:2002physics...6076W. arXiv:physics/0206076.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Voices of the Manhattan Project”. Atomic Heritage Foundation. Приступљено 10. 2. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Features hundreds of audio/visual interviews with Manhattan Project veterans.